Светски рат монета

Од специјалног извештача

Вашингтон, 8. октобра – Узрок међународних тензија, према оцени председника Светске банке Роберта Зелика, у наредном периоду биће опасност од монетарног – рата. На питање новинара да објасни употребу овако тешких речи, први човек ове међународне финансијске организације одговара да кад год је незапосленост на тржишту велика, постоји ризик од других тензија.

– Тај ризик ми сада видимо у расправама о валутама. Развијене земље су ублажавале, односно релаксирале монетарне политике. Док су, са друге стране, неке земље у развоју морале да делују рестриктивно у време кризе. Неки су и жртвовали своје валуте како би подстакли извоз. И све то сад изазива међународне тензије – објашњава Зелик.

Повод за овакву изјаву, према незваничној оцени учесника годишње Скупштине ММФ-а и Светске банке, јесте то што неки економски стручњаци (међу њима и нобеловац Пол Кругман) већ дуго оптужују Кину да намерним слабљењем своје националне валуте (јуана) покушава да повећа извоз, а високим царинама отежа увоз и тиме многе земље увлачи у монетарни рат. Јер, последњих недеља Јапан, Јужна Кореја и Бразил намерно су интервенисали на тржишту како би спречили раст својих валута.

Значи ли то да нас очекује нова верзија „Плаза споразума”, питали су новинари. Подсећања ради, 1985. године група седам индустријски развијених земаља постигла је споразум да координирано ослаби амерички долар према немачкој марки. Историја је показала да је њихова иницијатива била успешна.

Међутим, према оцени Роберта Зелика, нови „Плаза споразум” није решење. Боље је правило, објашњава, управљати ризицима и смањити тензије. Од 1985. године, много ствари се променило.

– Прво, сада имамо више различитих играча, међу њима и неколико нових. За разлику од 1985. када је такву одлуку донела група „Г7”. И друго, усред смо веома тешке економске кризе. А то додатно доприноси напетости – објашњава Зелик и додаје да је историја показала да некоме не може бити добро ако је свима око њега лоше.

Требало би да будемо свесни негативних последица које наша политика може да има по друге, поручује. Због кризе и даље много људи широм света остаје без посла и зато сада никако није тренутак да једни другима окрећемо леђа. Тачније, сад је тренутак да се окренемо једни према другима, сугерише Зелик. Ниске референтне каматне стопе, преко којих поједине централне банке обезвређују националне валуте, не могу да трају довека, подсећа председник Светске банке.

– Креатори такве монетарне политике то би требало да имају на уму. И да знају шта због тога касније може да им се догоди – поручио је Зелик и додао да то може да има последице на смањење штедње, али и пад тражње за државним обвезницама.

И његов колега Доминик Строс-Кан такође мисли да је светска економија постала превелика и преширока да би „Плаза споразум”, могао да делује. Зато, према његовој оцени, није време за споразум о валутама.

То ће несумњиво бити једна од кључних тема тродневног заседања ММФ-а и Светске банке јер постоји забринутост да неке земље тенденциозно обарају своје националне валуте на рачун других. Званичници ове две важне светске финансијске институције, од којих је једна задужена за монетарну и фискалну, а друга за развојну политику, обећали су да ће настојати да смире страсти на валутним тржиштима. Али да то неће чинити формалним путем, односно потписивањем споразума. Једно од предложених решења јесте да се преко групе утицајних земаља „Г17” координирају монетарне политике.

Аница Николић