Конкурс за спасиоца

Иако се у једном моменту учинило да дилема више нема, последњих дана се опет заоштрава непознаница око тога ко је највећи изазивач глобалног загревања:
1) индустријски гасови
2) космички зраци
3) медији?

Нема сумње, климатске промене су крајем прошле и почетком ове године постале главна тема: научна, политичка, економска и, наравно, медијска. Да није нас, не би било ни еколошке драме, најава судњег дана (за око сто година), ни позива да се на планети прогласи ванредно стање.

Велики научни тим који је окупљен под покровитељством УН почетком овог месеца је "са 90 одсто вероватноће", констатовао да је отопљавање планете чињеница, да су главни изазивач индустријски гасови (угљен-диоксид пре свега) у атмосфери, као и да овај процес може само да се успори, али не и сасвим заустави.

Шта нам, дакле, преостаје: да се помиримо са судбином, или да нешто урадимо? Да ли је лакше смислити начин да се из атмосфере извуче угљен-диоксид, или шест милијарди становника Земље наговори да престане да га оставља тамо, то јест да се промене основе цивилизације, такве каква данас јесте?

Медији су обавили свој део посла: драматизација је у овом случају била сврсисходна, требало је указати да непопуларне одлуке управљачи морају да донесу данас, за добробит у не тако блиској будућности.

Али медијски притисак је имао и (не)очекивани ефекат: публицитет који је дат климатским променама отворио је и конкурс за спасиоца планете.

Досад, појавила су се три кандидата: британски милијардер Ричард Бренсон, бивши потпредседник САД Ал Гор и одлазећи британски премијер Тони Блер.

Бренсон је објавио награду од 25 милиона долара за онога ко смисли начин за елиминисање угљен-диоксида изнад наших глава: почетна замисао је да се овај гас претвори у неку интерну материју и ускладишти испод површине земље , да би се тиме, за неколико десетина година, човечанство ослободило претње.

Бренсон је вероватно искрен у решености да потроши део свог богатства стеченог, између осталог, и у бизнисима који повећавају глобално загревање: поседује авио-компанију, али је и сигуран да ће поделити славу са генијем кога призива.

Бивши потпредседник и несуђени председник Ал Гор је продуцент филма "Непријатна истина", који, комбинацијом научних чињеница и драматургијом из хорора, скреће пажњу на оно што нас (вероватно) чека, ако изостане озбиљно суочавање са штетом која се наноси природи. Гор је био уз Бренсона када је овај објавио своју намеру да спонзорише изум који ће спасити свет.

Најзанимљивије је, ипак, самокандидовање премијера Тонија Блера, који Даунинг стрит напушта до краја лета, и који је наговестио да ће искористити своје везе, репутацију, искуство и енергију, да извојује Кјото 2, нови споразум о ограничавању емисија угљен-диоксида, као да ће у неопходност тога убедити и своје пријатеље, Американце.

Блер је већ забележио први поен: прошлог четвртка неформални скуп његове ГЛОБ иницијативе у Уједињеним нацијама, уз учешће високих представника Г8 и још пет земаља, постигао је консензус о дефинисању нове политике за редукцију штетних гасова.

Али најзанимљивији процес покренут после подизања глобалне узбуне због климатских промена, јесте контраофанзива против "катастрофичара" и "пророка пропасти". Скептици и интересне групе с јавним или тајним везама са нафтним компанијама, ухватили су се за оних 10 одсто неизвесности у извештају УН, да би медије оптужили за устоличење "догме загревања" и за "климатску инквизицију" оних који је оспоравају, за стављање негатора загревања у исту раван са онима који поричу холокауст, па чак и за призивање специјалног суда за климатске скептике!

У овом табору нашао се и чешки председник Вацлав Клаус, за кога је екологија "метафизичка идеологија", док је научни тим УН "политичко тело".

Уз то, учестали су и извештаји који све климатске промене приписују свемирској радијацији: енергетским честицама које у атмосферу стижу са удаљених звезда и сунчевих пега.

Што се нас тиче, још нисмо стигли дотле да бринемо глобалне бриге: Кјото протокол још чами у некој фиоци, нератификован. Имамо и ми, међутим, интересне групе: трговци зимским јакнама, чизмама, санкама и сличном робом, сигурно су за то да се нешто предузме. Продавци расхладних уређаја би да све остане како јесте: потражња за њиховом робом већ расте.

Не заборавимо ни то да су климатске промене поздравили и тибетански пастири: ове зиме им је од хладноће страдало много мање оваца и коза.