Konkurs za spasioca

Iako se u jednom momentu učinilo da dilema više nema, poslednjih dana se opet zaoštrava nepoznanica oko toga ko je najveći izazivač globalnog zagrevanja:
1) industrijski gasovi
2) kosmički zraci
3) mediji?

Nema sumnje, klimatske promene su krajem prošle i početkom ove godine postale glavna tema: naučna, politička, ekonomska i, naravno, medijska. Da nije nas, ne bi bilo ni ekološke drame, najava sudnjeg dana (za oko sto godina), ni poziva da se na planeti proglasi vanredno stanje.

Veliki naučni tim koji je okupljen pod pokroviteljstvom UN početkom ovog meseca je "sa 90 odsto verovatnoće", konstatovao da je otopljavanje planete činjenica, da su glavni izazivač industrijski gasovi (ugljen-dioksid pre svega) u atmosferi, kao i da ovaj proces može samo da se uspori, ali ne i sasvim zaustavi.

Šta nam, dakle, preostaje: da se pomirimo sa sudbinom, ili da nešto uradimo? Da li je lakše smisliti način da se iz atmosfere izvuče ugljen-dioksid, ili šest milijardi stanovnika Zemlje nagovori da prestane da ga ostavlja tamo, to jest da se promene osnove civilizacije, takve kakva danas jeste?

Mediji su obavili svoj deo posla: dramatizacija je u ovom slučaju bila svrsishodna, trebalo je ukazati da nepopularne odluke upravljači moraju da donesu danas, za dobrobit u ne tako bliskoj budućnosti.

Ali medijski pritisak je imao i (ne)očekivani efekat: publicitet koji je dat klimatskim promenama otvorio je i konkurs za spasioca planete.

Dosad, pojavila su se tri kandidata: britanski milijarder Ričard Brenson, bivši potpredsednik SAD Al Gor i odlazeći britanski premijer Toni Bler.

Brenson je objavio nagradu od 25 miliona dolara za onoga ko smisli način za eliminisanje ugljen-dioksida iznad naših glava: početna zamisao je da se ovaj gas pretvori u neku internu materiju i uskladišti ispod površine zemlje , da bi se time, za nekoliko desetina godina, čovečanstvo oslobodilo pretnje.

Brenson je verovatno iskren u rešenosti da potroši deo svog bogatstva stečenog, između ostalog, i u biznisima koji povećavaju globalno zagrevanje: poseduje avio-kompaniju, ali je i siguran da će podeliti slavu sa genijem koga priziva.

Bivši potpredsednik i nesuđeni predsednik Al Gor je producent filma "Neprijatna istina", koji, kombinacijom naučnih činjenica i dramaturgijom iz horora, skreće pažnju na ono što nas (verovatno) čeka, ako izostane ozbiljno suočavanje sa štetom koja se nanosi prirodi. Gor je bio uz Brensona kada je ovaj objavio svoju nameru da sponzoriše izum koji će spasiti svet.

Najzanimljivije je, ipak, samokandidovanje premijera Tonija Blera, koji Dauning strit napušta do kraja leta, i koji je nagovestio da će iskoristiti svoje veze, reputaciju, iskustvo i energiju, da izvojuje Kjoto 2, novi sporazum o ograničavanju emisija ugljen-dioksida, kao da će u neophodnost toga ubediti i svoje prijatelje, Amerikance.

Bler je već zabeležio prvi poen: prošlog četvrtka neformalni skup njegove GLOB inicijative u Ujedinjenim nacijama, uz učešće visokih predstavnika G8 i još pet zemalja, postigao je konsenzus o definisanju nove politike za redukciju štetnih gasova.

Ali najzanimljiviji proces pokrenut posle podizanja globalne uzbune zbog klimatskih promena, jeste kontraofanziva protiv "katastrofičara" i "proroka propasti". Skeptici i interesne grupe s javnim ili tajnim vezama sa naftnim kompanijama, uhvatili su se za onih 10 odsto neizvesnosti u izveštaju UN, da bi medije optužili za ustoličenje "dogme zagrevanja" i za "klimatsku inkviziciju" onih koji je osporavaju, za stavljanje negatora zagrevanja u istu ravan sa onima koji poriču holokaust, pa čak i za prizivanje specijalnog suda za klimatske skeptike!

U ovom taboru našao se i češki predsednik Vaclav Klaus, za koga je ekologija "metafizička ideologija", dok je naučni tim UN "političko telo".

Uz to, učestali su i izveštaji koji sve klimatske promene pripisuju svemirskoj radijaciji: energetskim česticama koje u atmosferu stižu sa udaljenih zvezda i sunčevih pega.

Što se nas tiče, još nismo stigli dotle da brinemo globalne brige: Kjoto protokol još čami u nekoj fioci, neratifikovan. Imamo i mi, međutim, interesne grupe: trgovci zimskim jaknama, čizmama, sankama i sličnom robom, sigurno su za to da se nešto preduzme. Prodavci rashladnih uređaja bi da sve ostane kako jeste: potražnja za njihovom robom već raste.

Ne zaboravimo ni to da su klimatske promene pozdravili i tibetanski pastiri: ove zime im je od hladnoće stradalo mnogo manje ovaca i koza.