Узнемирени гласачи

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, септембра – Вилијам Доналд Шејфер је надмашио снове многих политичара о дугој каријери, али ипак није успео да оствари сопствени сан – да буде доживотни победник на изборима. Ове недеље је први пут поражен после 51 године сталних тријумфа.

Изгубио је трку, унутар његове Демократске партије, тако да не може поново да се кандидује за контролора финансија Мериленда, функцију на којој му истиче мандат. Досад је био два пута гувернер те моћне савезне државе, а чак четири пута градоначелник Балтимора.

Изненађен је, каже, поразом. Веровао је да је непобедив.

Непоуздани показатељи

Кикс је доживео у – 84. години. Још се не предајем – додао је, два пута са подржаваоцима отпевао националну химну и – најавио трку за градоначелника популарног атлантског летовалишта.

Одајући му признања за дуготрајни локални учинак, многи ипак сматрају да треба да се одрекне утакмице за функције. Демократија, аргументују, подразумева променљивост људи на власти а Шејфер је био оличење супротности – човека који је стално у власти, где само иде с једне на другу дужност.

Овдашњу демократију, међутим, више угрожавају потреси у њеним темељима – упозорили су грађани у неколико америчких савезних држава. Неспремна биралишта отежавају њено практиковање тако да избори, кажу, нису више сасвим поуздани показатељ народне воље.

Управо су у Мериленду забележени велики пропусти, приликом изјашњавања за каријерне претенденте унутар странака, који ће следећег новембра изаћи на финалне мегдане за савезни парламент и локалне органе управе. Јадни и ми и они и сви заједно, ако и тада буде било као сада – упозоравају и бирачи и организатори избора.

Систем на биралиштима је тотално омануо – известило је телефоном око 100 грађана мерилендског гувернера. То је још један доказ да је наша демократија у опасности – кликнуо је Си-Ен-Енов водитељ Лу Добс.

Догађале су се "незамисливе ствари". Многа биралишта су се отварала касније а многа затварала раније него што је предвиђено. Чланови комисија су долазили без картица неопходних за покретање електронских машина за гласање. Кад су их најзад пустили у рад, учинили су то неуко, тако да су се неким бирачима на екрану појављивали кандидати партије које их нису интересовале. Хаотизација је направила дуге редове који су многе одвратили од гласања.

У округу Монтгомери, поједине изборне комисије нису имале коверте у којима би запечатили извештаје, па су трчали да их купе у радњама. Друге је мрзело да броје гласове па су отишли недовршеног посла.

Дуели су се распламсали и око питања – ко је главни кривац за кошмаризацију. Оператори су оптуживали "закомпликоване компјутере", произвођачи тих апарата сматрају да су руковаоци били "недовољно утренирани". Републиканци и демократе су се узајамно сумњичили за "намерни немар".

Стручњаци су на све то додали да су електронски уређаји у Монтгомерију непоуздани јер не остављају писани траг на папиру, да је могућан хакерај у рачунарима.

"Сасвим сам изгубио поверење у овдашњи изборни одбор" – рекао је чак и председник монтгомеријског већа Џорџ Левентал. "Осећао сам се као да је ово земља трећег света" – исповедио се адвокат Гарет Розино, не налазећи неко прикладније ближе поређење.

"Потпуно смо оманули"– признао је изборни одборник Семјуел Стејтленд. "Извињавамо се кандидатима а још више бирачима", поручио је посредством "Вашингтон поста".

Пацке надлежнима

Нема извињења за некомпетентност надлежних која је од гласања направила проблем – истакао је престонички лист у уводнику. Док републикански гувернер и демократска парламентарна већина настављају препуцавање, коментатор обема странама удара "пацке" – да су више времена посветили међусобној борби него обезбеђивању регуларности избора, па тражи оставке непосредно одговорних.

 Електронизација гласачког система је уведена да би били превазиђени ранији проблеми, какви су се испољили на председничким изборима 2000. када је дошло до "добројавања" гласова и потребе да се умеша суд. Тада се гласало – коришћењем справе за бушење рупица поред имена кандидата, али се испоставило да је такво обележавање често било непрецизно. Отад је готово половина бирачких округа прибегла новој технологији, компјутерима и другој електроници, али сада и они испољавају непоузданост.

Нису комплетирани, додају хроничари, ни сви бирачки спискови. За прављење таквог регистра је из централног буџета, у последњих пет година, дато три милијарде долара.

Није све у новцу. "Ју-Ес-Еј тудеј" слути да је део проблема у томе што новим електронским постројењима махом рукују изборни одборници чији је просек година 72, а које им нису послужиле за усавршавање на компјутерима. Али, није све ни у поодмаклим годинама: Шејфер наставља политичку утакмицу, с бољим познавањем ћуди биралишта него док је веровао да је непобедив.