Скок српске науке

Србија у главомету наставља да се успиње, ако је то икаква утеха уцвељеним љубитељима ногомета. Почетком године „Политика” је прва и једина обелоданила да је наша наука, према строгим мерилима угледног „Сајенс воча” (ScienceWatch), светска „звезда у успону” (Rising Stars).

Потписани новинар, који деценијама прати збивања у истраживању, упозорио је у јануару да је можда на видику пад, и на своје и ваше задовољство преварио се. У међувремену, у још једном подручју наша земља је избила на прво место: према најсвежијим подацима с краја септембра, испредњачила је у 11 научних дисциплина (у јануару је водила у десет).

Као и у спортском, и у умном надметању редослед се повремено мења. Србија је изгубила предводништво у биологији и биохемији, препустивши га Камеруну, али га је преузела у пољопривредним наукама – што је разумљиво ако се имају у виду педолошко-климатске особености и богато истраживачко завештање из минулих деценија – и свемирској науци (а то није баш лако растумачити).

Србија још једном

Навешћемо, дакле, у којим је то областима наша надмашила остале земље (према обелодањеном распореду): пољопривредне науке, хемија, клиничка медицина, инжењерство, наука о материјалима, математика, неуронауке, фармакологија и токсикологија, физика и свемирска наука.

„Томсон-Ројтерс”, који кроз сажете статистичке извештаје обзнањује преглед кључних кретања у основним научним истраживањима у целом свету, наглашава: „Још једном Србија је именована ’звездом у успону’ на више поља”. Подсетимо да је поменута компанија својевремено преузела Институт за научне информације из Филаделфије, најчувенију међународну установу у сцијентометрији (оцењивање научног доприноса), која је увела разврставање научника, часописа и дисциплина према навођењу (цитирање).

Наша земља је у неколико наврата и лане издвојена на страницама бесплатних веб услуга (web servis) „Томсон-Ројтерса”. Процене које указују на убрзан напредак српских истраживача и установа утемељене су на библиометријским подацима, прикупљаним за потребе друге услуге истог понуђача, назване „Суштински научни показатељи” (Essential Science Indicators), чије се коришћење наплаћује.

Пратећи најновије двомесечне промене чињеница (сваког другог се, наиме, занављају), „Сајенс воч” је управо објавио пети по реду у 2010. списак научника, института, земаља и часописа који су постигли највећи постотак у свеукупном цитирању.

У години за нама Србија се више пута појавила међу државама прозваним „звезде у успону” које су оствариле највећи процентуални пораст цитираности научних радова у десет области истраживања. Шестим у новембру заокружиће се година којој одбројавамо дане.

Суштински путоказ

У разматрање се узима 4.400 научних часописа за сва истраживачка подручја (сваке године најмање 200 најцитиранијих), из чега се извлаче закључци које то области највише напредују, која земље имају највише утицаја, ко су најцитиранији појединци и најнавођенији часописи. Уколико желите да имате дубљи увид у истраживачку моћ института, компанија, издања и земаља, можете приступити широј бази података с више од 11.000 часописа у „Суштинским научним показатељима”.

Како је то изгледало протеклих месеци?

Србија је тек у петом извештају скочила на прво место у пољопривредним и свемирској науци, а препустила га Камеруну у биологији и биохемији, које је у претходна четири прегледа чврсто држала. У осталим подручјима (хемија, клиничка медицина, рачунарске науке, инжењерство, наука о материјалима, математика, неуронауке и физика) није га ниједном изгубила, осим у фармакологији и токсикологији у мартовском оцењивању.

И саме научнике и државне званичнике ваљало би особито да радује сазнање да је наша земља предводница у данас најбитнијим подручјима за истраживање и високо образовање – у физици, хемији, математици, неуронаукама, науци о материјалима, рачунарским наукама, клиничкој медицини, пољопривредним, фармаколошко-токсиколошким наукама и инжењерству.

Зар то није суштински путоказ Министарству за науку и технолошки развој?

Станко Стојиљковић