И за Италијане смо били најбољи

Пре више од четири деценије, репрезентација бивше Југославије предвођена легендарним фудбалером Драганом Џајићем, одиграла је у року од два дана најчувеније утакмице с Италијанима, у финалу Европског првенства 1968. године. У првом мечу на Олимпијском стадиону у Риму (8. јун) није било победника (1:1). Наша селекција је повела голом Џајића у 39. минуту, али је домаћину изједначење донео Доменгини десетак минута пре краја регуларног тока утакмице. У продужецима није било голова, а централна личност тог финала је био швајцарски судија Динст, који је драстично оштетио Југославију. У поновљеном сусрету, два дана доцније на истом месту, шампиони су постали Италијани, победивши с 2:0, головима Риве и Анастазија. Џајић је проглашен за најбољег играча шампионата и с два поготка је био најбољи стрелац.

–Било је то време пуне афирмације југослoвенског фудбала. И у данашње време када се поведе разговор о тим утакмицама, чак и у Италији признају да смо били бољи и да смо заслужили да будемо прваци Европе. У првој финалној утакмици смо тешко оштећени и победа нам је практично одузета. Заиста смо били најбољи, а претходно смо у полуфиналу савладали тада актуелне прваке света Енглезе, а пре тога смо декласирали Французе на „Маракани” у Београду – евоцирао је специјално за „Политику” успомене на најблиставије тренутке у играчкој каријери Драган Џајић, најбољи и најпопуларнији југословенски фудбалер свих времена.

У полуфиналном мечу у Фиренци, Југославија је минималним резултатом победила Енглеску, а Џајић је победоносни гол на изузетно ефектан начин постигао у 86. минуту. Тај незаборавни гол, када се на маестралан начин ослободио капитена Гордог Албиона Бобија Мора и потом сјајним лоб ударцем савладао чувеног голмана Гордона Бенкса, ушао је у фудбалску антологију.

– Тај гол за победу против Енглеза у Фиренци ми је најдражи у каријери – признао је Џајић.

Претходно, у квалификацијама, Југославија је елиминисала Француску. У првом мечу у Марсељу је било нерешено (1:1), а у реваншу пред 70.000 гледалаца на стадиону Црвене звезде „плави” су декласирали „триколоре” с 5:1, а Џајић је био бриљантан. Постигао је један гол и три пута био асистент. Енглески новинари су га доцније прозвали „југословенским господаром дриблинга и центаршутева”.

Када је пре неколико година познати италијански фудбалски стручњак Марчело Липи, који је Италију довео на светски врх у Немачкој 2006, одржао предавање „Маракани” и када су овдашњи тренери, али и челници ФС Србије, прилазили да се поздраве с њим, он је све у чуду гласно упитао: „Па, зашто овде нема Драгана Џајића”. Касније истога дана, Џајић и Липи су се састали и ручали у једном београдском ресторану, уз неизбежне фудбалске приче, па и оне из 1968.

– Италијани су светска фудбалска сила. Уосталом, били су четири пута прваци света и то мора да се поштује – казао је Џајић.

Сутрашња квалификациона утакмица у Ђенови: Италија – Србија, у оквиру квалификација за Европско првенство 2012, нема ни приближну тежину као антологијски мечеви против „азура” у којима је Џајић предводио југословенски тим пре 42. године. После катастрофалног издања и тешког пораза од Естоније у Београду с 3:1, српски репрезентативци биће на још тежем искушењу у Ђенови, а евентуални нови неуспех у Италији могао би да распрши све наше наде о пласману на шампионат Старог континента у Пољској и Украјини и то већ на средини квалификационог циклуса. Нажалост, сада на терену немамо више вође какав је био Драган Џајић, некада најбоље лево крило светског фудбала.

Л. Делић