Београд пружа руку, Приштина оклева

Сиромаштво и одсуство економске перспективе на Косову и Метохији главни су узроци многих неспоразума, сукоба и несрећа Албанаца и Срба. Да невоља буде већа, често су бирани најгори могући начини да се они реше. А од комшијских свађа увек се окористи неко трећи, каже др Ненад Поповић, шеф економског тима Координационог центра за Косово и Метохију и југ Србије.

Саговорник "Политике" хоће да верује да су ова два балканска народа коначно научила ту лекцију из историје. Тврди да Срби и Албанци одавно немају времена, ни енергије, да понављају трагичне грешке из прошлости. Слаже се да је економске проблеме на Космету требало решавати много раније, али на прави начин. Ипак, "никада није касно да се буде паметнији". Било би добро, каже, за почетак, да Приштина и Београд не продубљују постојећи јаз економског удаљавања. Боље је за Албанце на Космету, за Србе који су тамо остали и оне који желе да се врате, па и за успостављање трајне стабилности у региону, да почну да се понашају рационално, а то значи тржишно. Да заједно крену ка европским и светским интеграцијама и савременим економским токовима.

– Београд пружа руку економске сарадње, која би била од обостране користи, а Приштина чека – каже Поповић. 

.Али приватизација на Космету, која се од маја 2003. спроводи уз благослов Унмика, није допринела економски рационалном току ствари. А њоме је управљао баш Јоаким Рикер, однедавно нови шеф У

– Основна замерка Србије јесте да Унмик, као орган привремене међународне администрације у јужној српској покрајини, није имао мандат да тамо трајно мења власништво, већ само да управља затеченом имовином. Поготову што је примењен модел приватизације који није уважавао основна економска начела. У најкраћем, Косовска поверилачка агенције (КПА), на чијем је челу био господин Рикер, продавала је капитал, а не имовину која има и своју "пасивну страну", односно обавезе предузећа. А Србија, у маниру савесног дужника, свакодневно издваја 120.000 долара за отплату страних кредита које су потрошила предузећа на Космету.

.Које су још последице "наопаке приватизације" на К

– За људе који тамо живе погубно је што приватизација није донела неопходни капитал и инвеститоре који би покренули привреду. У 99 одсто случајева нови власници су косметски Албанци или Албанци из дијаспоре. Није ми познато да се нека озбиљна инострана компанија усудила да учествује у тој непоштеној приватизацији и да ризикује капитал, али и свој углед. Етнички чиста приватизација ће отежати  повратак расељених, јер Срби не могу да рачунају на посао у предузећима у којима су некада радили. Да ли је таква приватизација била у служби трајног прогона Срба? Али губитници су и Албанци који су чинили већину запослених у продатим предузећима. На добитку је само шачица моћника која је будзашто присвојила туђе. Пре свега захваљујући политичким, рођачким и неким другим везама.

.Имате ли неки конкретан пример?

– Много их је. Недавно смо били сведоци приватизације пећке пиваре коју је купио Екрем Лука за нешто више од 11 милиона евра. Упућени тврде да она вреди пет пута више. Зато је Србија захтевала од међународне заједнице да се престане са таквом приватизацијом до решења коначног статуса Космета. Тако се одустало од заговарања приватизације "Трепче".

.Шта нуди Србија? 

– Србија се залаже за решавање статуса Космета у складу са начелима Уједињених нација и стандардима Европске уније. Али, колико год преговори трајали и како год се завршили, Срби и Албанци ће живети једни поред других. Трговаће много више него сада јер им се исплати. Централна Србија је Космету ипак ближа од Словеније. Званично, трговинска размена централне Србије и Војводине са Косметом годишње достиже око 150 милиона долара, а незванично око пола милијарде. Србија нуди своје отворено тржиште, слободан промет робе, слободу кретања људи и капитала. Управо оно чему већ седам година тежи Европска унија на подручју западног Балкана, стварајући зону слободне трговине.

.Али, истовремено очекујете слободан приступ предузећа из Србије косметском тржишту? Тражили сте од господина Рикера да "Јат" поново лети са приштинског аеродрома, као и да се "Југопетролу" изда лиценца за рад на целој територији Пок

– Сматрамо да је повратак националног авио-превозника тамо од великог економског значаја за државу Србију, али и за све грађане на Космету. Од поновног увођења редовне линије Београд – Приштина – Београд велику корист имали би управо Албанци јер се са београдског аеродрома најбрже стиже до свих великих европских градова, а цене карата "Јата" су знатно јефтиније од других превозника. Друга иницијатива јесте да "Југопетрол" добије дозволу за рад на целом косметском тржишту. Не видим ниједан економски разлог да Унмик не одобри "Југопетролу" лиценцу за рад.

.Економски тим Координационог центра, на чијем сте челу, припрема и стратегију економског развоја Космета?

– Први задатак Економског тима, основаног крајем фебруара, јесте да изради дугорочну стратегију економског развоја Космета. Пошто нисмо наишли на интересовање албанске стране, стратегија ће се бавити одрживим економским развојем српске заједнице на Космету. Очекујем да ће бити представљена јавности у октобру ове године. Трагамо за најбољим решењима, заснованим на приватној иницијативи, самозапошљавању и подстицању развоја микро, малих и средњих предузећа. Понудићемо је и представницима међународне заједнице и домаћим привредницима. Свака конструктивна сугестија биће добродошла.

.Да ли рачунате на средства Националног инвестиционог плана

– Влада Републике Србије, заједно са Координационим центром Србије за Косово и Метохију и Економским тимом, уложиће 31 милион евра за економски развој српских заједница у Покрајини. Одобраваће се веома повољни кредити за покретање производње у породичним, малим и средњим предузећима и за пољопривредну производњу. Економски тим је прошле недеље мештанима села Новаке код Призрена уручио 30.000 евра за изградњу. Исто толико је добила и винарија манастира Високи Дечани. Роба ће се пласирати на Космету, али и у централној Србији. Део средстава биће искоришћен за изградњу инфраструктуре. Ту рачунамо на изградњу путева Лапље Село – Грачаница и Зубин Поток – Дрен. Градиће се и куће за млађе људе. И даље ће се улагати у здравство, школе и обуку кадрова.

.Како Ваше предлоге примају Албанци, а шта кажу представници међународне заједнице?

– Албанска страна још не прихвата наше иницијативе. Наши контакти са представницима Унмика, Оебса, однедавно са канцеларијом Сједињених Америчких Држава у Приштини, амбасадорима у Београду, све су чешћи у последњих неколико месеци и радују први позитивни помаци. Додуше, реч је о малим корацима. Али Економски тим ће и даље предлагати оно што може да побољша трагичну економску ситуацију на Космету. У Вашингтону, Москви и европским престоницама наше иницијативе наилазе на одличан одјек.

--------------------------------------------------------------------------

Србија потражује између 12 и 20 милијарди долара

Око 200 предузећа из централне Србије и Војводине до почетка ове године је пријавило да од фирми на Космету потражују око 190 милиона евра. Поред тога, на том списку су потраживања и 20.000 избеглих радника српске националности, као и оних који су тамо остали. Привреду на Космету је кредитирао и Фонд за развој Републике. Фонд поседује и акције као трајни улог у 163 предузећа, у већини случајева више од 51 одсто удела. Према ваљаној документацији Фонда, последњег дана децембра 2000. године на Космету су укупно пласирана 143 кредита. Од тога дугорочних инвестиционих у укупном износу од 96,5 милиона динара, 15 краткорочних чији је укупан износ 49,3 милиона динара и осам девизних од укупно 5,82 милиона евра. Према томе, Фонд је на име кредита у предузећа на Космету пласирао укупно око 494 милиона динара, односно 7,54 милиона евра. Прерачунато у евре, по курсу који је важио 1. јануара 2002. године, акције Фонда у тамошњим предузећима, без ревалоризације, вреде 165,4 милиона евра.

Према Поповићевим речима, обавезе Космета према Фонду за подстицање бржег развоја недовољно развијених република и Косова и Метохије премашују 17 милијарди долара.

– Дакле, укупна потраживања Србије на Космету, или од Космета, процењују се између 12 и 20 милијарди долара – каже Поповић.

--------------------------------------------------------------------------

Заштита црквене имовине

Каква је будућност имовине Српске православне цркве на КиМ?

– Нисам учествовао у том делу преговора, јер је област мог рада економија. Али познајући састав делегације нашег преговарачког тима, у којој је група еминентних стручњака за питања културног и верског наслеђа, уверен сам да ће резултат бити задовољавајући за српску страну. Верујем да ће одлука о имовини Српске православне цркве на Косову и Метохији и културном наслеђу Србије и СПЦ бити донета у складу са највишим европским и светским принципима верске толеранције.