Демократска странка: лево, левље...

Председник Демократске странке Борис Тадић је на седници Главног одбора најавио да ће на наредној скупштини демократа инсистирати да структура странке буде оснажена померањем њеног политичког тежишта на демократску левицу и структурну везу са синдикатима, јер се без њих не могу решити сиромаштво и економско заостајање.

 Зашто највећа странка на власти креће улево и како ће сарађивати са синдикатима објашњава председник Политичког савета ДС Драгољуб Мићуновић.„Демократска странка је члан Интернационале социјалиста и у програму социјалдемократске оријентације. Али, једно је програм а друго стварни живот, поготово када странка дође на власт. Ту увек има компромиса. У шали сам поводом приближавања разних тајкунских структура и поводом неолибералне приче о вођењу економије рекао да је опасно возити десно а давати леви жмигавац. Мислио сам  да наш социјални програм и циљне бирачке групе треба да буду социјалдемократски оријентисани – што у преводу значи да се ослања на сиромашне слојеве и средњу класу која такође све више осиромашује – а да сачува дистанцу према крупном капиталу кад год покаже амбицију да утиче на нашу политику и економско законодавство”.

Мићуновић каже да све велике социјалдемократске партије у Великој Британији, Француској, Шпанији имају синдикате као најближе партнере и да зато Тадићев предлог само код нас изгледа као новост. „Код нас је нажалост синдикални покрет недовољно развијен а превише разбијен и због тога није био за многе политичке факторе атрактиван. Мислим да се то мора променити. ДС разуме друштво не само као економску заједницу у којој су профитни мотиви појединаца и група значајни чинилац економског развоја већ сматра да је и држава политичка заједница равноправних грађана која је дужна да развија солидарност са сваким појединцем. Надам се да ће на нашој предстојећој скупштини ове идеје које је и председник Тадић на Главном одбору афирмисао наћи места у званичним програмским документима”, каже Мићуновић.

Да ли ће грађани „разумети” скретање улево и сарадњу са синдикатима? Да ли је могуће да синдикати донесу гласове?

Социолог Срећко Михајловић каже да око половине грађана није у стању дa за себе каже да ли припада левици или десници. „То је кључни налаз у свим посткомунистичким земљама јер је промена система донела пуно збрке. Али, према истраживањима доминира припадност центру а десница има благу већину.” Михајловић каже да код нас није било истраживања шта се подразумева под левицом и десницом и да ли грађани успевају ту да се снађу. „То се код нас није истраживало, избегавало се. Ја сам покушавао и нисам богзна шта урадио. Људима је у глави збрка а појачавају је странке које себи лепе етикете које имају прођу.”

Срђан Богосављевић, директор агенције Ипсос Стратешки маркетинг, потврђује да су код нас збркани појмови шта је лево а шта десно. „ЈУЛ је створио одијум према левици. Али, можда је време да се учимо социјалдемократији. Наше странке нису наручивале истраживања о левици и десници, али смо таква истраживања радили за стране наручиоце. ДС је на центру лево али сада можда хоће да иде на јасно профилисање због сарадње са другим странкама, и сарадње са светом, а десницу да пусти да се међу собом надмеће и свађа.”

Марко Благојевић, оперативни директор ЦЕСИД-а, каже да су разне партије много пута до сада покушавале да се позиционирају на том месту. „Само декларисање за левицу или десницу не вреди. Неке партије то комбинују и оне су хибридне. ДС и СНС збуњују бираче, јер имају елементе и левице и деснице.” Благојевић каже и да држава у време кризе не може да дозволи превелико нагињање ка левици јер то значи већу буџетску потрошњу и већи порез.

Ђорђе Вуковић из ЦЕСИД-а каже да се највећи број људи изјашњава за центар.„Али, пошто наши људи очекују од државе да им решава проблеме и воле више да раде у државним него у приватним фирмама – по том вредносном оквиру смо левица. Нормално је да људи не разликују левицу од деснице јер су турбуленције сталне. Ако ДС оде још улево бићемо једина земља у којој богатији гласају за левицу а сиромашнији за десницу односно СНС. Јер, према истраживањима богатији гласају за ДС а сиромашнији за СНС.”

О сарадњи са синдикатима, који нису задовољни досадашњим партнерством са странкама, па ни са демократама иако су им, како тврди један од синдиката (Ранка Савић, председница АСНС), донели 115.000 гласова, Благојевић каже: „Ед Милибанд,шеф лабуриста,победио је захваљујући подршци синдиката. Можда је Тадић понесен тиме. Али, сада приватне корпорације немају синдикате, они су у државним институцијама. Синдикати могу само да знају број својих чланова, али не и са колико гласова су помогли, осим ако гласање није било принудно. ДС би по природи требало да има подршку радничких организација. Ово што је Тадић најавио добар је почетак, али број чланства не гарантује снагу синдиката. У Великој Британији или Француској цела земља може да стане иза неког предлога захваљујући синдикатима. У Пољској је Синдикат ’Независност‘ променио власт. Код нас синдикати немају ту снагу.”

Ивана Анојчић