Бекство хулигана на Калемегдан

„’Ајмо, брате, доле до топова! Тамо има штекова кол’ко ’оћеш”! ’Ајде, ј...те, брже бре, који вам је више...”, позивао је младић у црној тренерци са капуљачом шесторицу ортака да крену ка Калемегдану. Репортер „Политике” кренуо је за њима.

Групу двадесетогодишњака сузавац је, као и десетине других хулигана, протерао из Кнез-Михаилове улице у центру Београда, где су почели да ломе излоге, прете пролазницима и спремају се за нови напад на полицију.

Мала група преступника издвојила се из разуларене масе. Скинули су капуљаче, па нису привлачили пажњу. Несметано су се провукли поред Библиотеке града. Прешли су улицу и кренули ка свом „штеку”. Али није било готово. Планирали су да се врате.

– Брате, ако ћемо назад, требаће нам бар литар вињака. Знаш, да буде екстра кад се враћамо – добацио му је „саборац”, одмотавајући шал са лица. Заштиту може да склони, опасност за њих је, засада, прошла.

Двадесетак минута касније вратили су се. Прошли су истом трасом. Али параду поноса више и помињу. Жељни су једино насиља. И док самоуверено корачају кроз Кнез-Михаилову улицу, гласно псују и прете, налећу на ортаке из краја.

– Шта има, брате? – питају једног од њих.

– Сладолед, брате! – одговара им он.

– Где, ј...те?

Похитали су кроз сада већ ослабљени дим од сузавца на „гозбу” испред зграде Академије наука, где је десетине хулигана грабило из фрижидера ледену посластицу. Повод због којег су дошли у центар Београда није им више ни накрај памети.

Ситуација се, док су били у штеку на Калемегдану, смирила. Разочарано, ова мала група хулигана креће. Пролазе кроз Чика-Љубину улицу, а онда и кроз Коларчеву.

– Да уђемо унутра да их не изазивамо. Шта мислиш? – уплашено у том тренутку колеги говори наоружани радник обезбеђења једне банке.

– И то што кажеш. Да се склонимо за сваки случај – бојажљиво му одговора он.

Повукли су се, а некажњени хулигани пролазе поред њих и запућују се кућама.

Нису видели да је баш таквима попут њих један младић транспарентом поручивао: „Молим све педере да пусте гејеве да се прошетају!”.

А потом су Кнез-Михаилова и Коларчева улица утихнуле и почеле да личе на недељу по подне. Али најобичнија шетња је у пола четири после подне откривала да се ту одвијао прави улични рат. Разбацане канте за смеће. Контејнери у којима тиња ватра. Мирис паљевине. Оштећени излози. А са плочника у Кнез-Михаиловој улици чак недостају и коцке које су хулигани повадили. Завршиле су међу полицијом, у излозима...

А на другом крају града, у београдском насељу Жаркову, све је другачије. Двадесетседмогодишњи Д. Т., један од учесника параде поноса, одавно је стигао кући. Не верује својим очима, нити призору на телевизији.

– Прајд је готов, а они још ломе град и бију се са полицијом. Па, јасно је да то не раде због нас. Брига њих за геј параду. Шта је то у нашој култури, па нам више прија да видимо двојицу мушкараца како се држе за оружје, него за руке – кратко је одговорио Београђанин Д. Т. на позив новинара „Политике”.

Стефан Деспотовић