Моћ се сели на исток

Од нашег специјалног извештача

Сеул, октобра – Светска економска и финансијске криза је на међународној сцени дефинитивно одувала старе илузије о томе ко управља светским финансијама и традиционалне силе на Западу увериле да не смеју да занемаре нарастајућу моћ Истока. Председник Светске банке Роберт Зелик је на минулој годишњој скупштини ове финансијске институције отворено рекао да „свет у развоју постаје возач глобалне економије”.

„Вођени нарастајућим тржиштима, земље у развоју сада чине половину светског раста и оне воде опоравак у светској трговини”, рекао је први човек Светске банке.

Да земље у развоју, нарочито оне на истоку Азије, улазе у лигу светских економских гиганата сведочи и предстојећи самит Групе 20 водећих светских развијених економија и земаља у развоју, који ће се одржати од 11-12. новембра, по први пут на тлу Азије и то у јужнокорејској престоници Сеулу.

Померање економске моћи са Запада на Исток, према свему судећи, биће садржано и у променама у управљачким гласовима у две најважније међународне финансијске институције – Међународном монетарном фонду и Светској банци.

Сон Ђи Еј, портпаролка Самита Г-20 у Сеулу, каже за „Политику” да је циљ организатора да се на самиту квота од укупно 5 одсто гласова у ММФ-у и Светској банци преусмери са земаља које су превише представљене у светским финансијским институцијама ка земљама које премало представљене у поређењу са њиховом економском моћи.

„Највећи `губиташи` у овој промени структуре гласова ће бити европске земље, а највећи добитници азијске земље. У оквиру Светске банке већ је постигнут договор око трансфера 3,13 одсто гласова, а видећемо да ли доћи до такве одлуке и у оквиру ММФ-а”, каже Сон и додаје да се глобална економија знатно променила од времена Бретон-Вудског споразума.

Она додаје да је „неопходно да координирамо националне макроекономске политике” те да „ниједна држава не може сама да буде све богатија и богатија, као што ниједна држава не сме сама да буде сиромашнија и сиромашнија”.

„Ако не растемо заједно, постоји велика шанса да заједно пропаднемо. Наш циљ је да успоставимо уравнотежени раст свих нација што није тако лако остварити”, каже Сонова.

Међутим, управо неуравнотежени раст брине, пре свега, западне силе, које су сложне у критици Пекинга да држи вредност своје валуте јуана потцењеном како би њихови производи били конкурентнији на међународном тржишту.

Упркос томе што је званични Сеул пре неколико седмица саопштио како питање валута неће бити расправљано на самиту, притисак међународне јавности се толико повећао да је јужнокорејски председник Ли Мјунг Бак саопштио да ће и то бити тема на самиту.

Портпаролка сеулског самита Г-20 каже да самит није погодно место за сукоб САД и Кине те да на самиту ниједна земља не сме да се осећа нападнутом.

„Мислимо да је здравије да донесемо одлуке до којих је заиста могуће доћи”, каже Сонова додајући да је важно направити бар „мале беби кораке” у реформи глобалног финансијског система како би био безбеднији и отпорнији на нове кризе.

Ипак, европски лидери повећавају притисак на Кину, истичући да би могли да се одрекну дела гласова у ММФ у корист земаља у великом развоју, али само ако Кина, како кажу, покаже „одговорност” у вредности своје валуте. Наиме, ЕУ очекује да Пекинг повећа вредност јуана, на чему инсистира и САД јер би повећање вредности кинеске валуте у односу на долар смањило огроман амерички дефицит у трговинској размени са Кином.

С друге стране, Кина одбија овакве критике а кинески премијер Вен Ђиабао истиче да увећани амерички трговински дефицит нема везе са вредношћу јуана већ са структуром америчке индустрије.

Амерички економиста Бери Босворт са Брукингс института, у интервјуу за јужнокорејску агенцију Јонап каже да би предстојећи самит Г-20 требало да се бави трговинским неуравнотеженостима, али да није добра идеја да буде фокусиран на повећање кинеске валуте.

„Сматрам да је погрешно фокусирати се на јуан јер ће то имати само слаб утицај на кинеску трговину. Ипак, трговинска неуравнотеженост је велики проблем, пре свега зато што је азијски суфицит једнак америчком дефициту”, каже Босворт, додајући да је забринут порастом девизних резерви у Јужној Кореји, Кини и другим азијским земљама.

Он додаје да „Кореја користи акумулиране резерве као изговор за смањење курса и постизање извозничког суфицита и то у време слабе глобалне потражње” што, додаје он, „иритира друге земље”.

Девизне резерве Јужне Кореје прошлог месеца достигле су максимални ниво од безмало 290 милијарди америчких долара, што су пете по обиму девизне резерве после Кине, Јапана, Русије и Тајвана. Стога вредности, не само кинеског јуана, већ и јужнокорејског вона и јапанског јена, све више подгревају расправу у међународним финансијским круговима, који чак прогнозирају и својеврсни рат валута.

Због свега тога, Самит Г-20 у Сеулу могао би да буде тачка преокрета у стварању новог светског економског поретка. Експерти који раде на припреми самита кажу да већ постоји напредак у креирању глобалне финансијске безбедносне мреже, примени строжијег надгледања важних финансијских институција и међународној структури која ће омогућити одрживи и уравнотежени раст. Све то би требало да убудуће спречи понављање кризе у којој долази до нестајања институција као што су „Лиман брадерс” или финансијских тешкоћа које су задесиле Грчку.

Независни експерти су, ипак, нешто мање оптимистични те додају да не верују да ће засад доћи до потпуне координације макроекономских политика.

Међутим, оно што је извесно ће самити Г-20 ускоро преузети улогу самита Г-8 на којима су лидери САД, Русије, Велике Британије, Канаде, Француске, Италије, Немачке и Јапана (уз представника Европске уније) одлучивале о економској и политичкој судбини света. Овај ексклузивни клуб је, чини се, бесповратно проширен земљама у великом развоју.

Ненад Радичевић

-----------------------------------------------------------

Сеулска иницијатива

Јужна Кореја покушаће да лидере најмоћнијих држава света убеди да значајну пажњу посвете проблемима земаља у развојуЈужна Кореја је прва земља која је домаћин самита Г-20 а да притом није чланица Г-8, при чему је и прва земља у развоју и прва азијска земља која организује ово окупљање најмоћнијих лидера света. Упркос бројним економским и финансијским проблемима, који услед глобалне кризе, тиште најбогатије, Јужна Кореја покушава да овај самит усмери и на проблеме сиромашних.

Сон Ђи Еј, портпаролка Самита Г-20 у Сеулу, објашњава да 172 земље нису чланице овог форума те да Јужна Кореја жели да на сто изнесе и нове перспективе за решавање проблема земаља у развоју. Према њеним речима, њихова жеља је да то буде део својеврсне Сеулске иницијативе која би садржала питања развоја и питања глобалне финансијске безбедности.

„Када говоримо о мање развијеним земљама, увек истичемо питања помоћи, фондова, новца који је неопходно уложити... Међутим, Кореја сматра да је неопходно да се посветимо и питањима шта све није урађено за земље у развоју, осим писања чекова. Желимо да говоримо о питањима хране, лекова, путева, броју лекара, питањима где заиста одлази међународна помоћ, да ли владине институције тих земаља брину да помоћ дође до најугроженијих... Наш циљ је да променимо систем сталног давања помоћу у систем изградње капацитета у најсиромашнијим државама”, каже Сон.

Портпаролка сеулског самита Г-20 признаје да су представници Уједињених нација у почетку били веома сумњичави према оваквим предлозима који су стигли из Сеула, али да сада веома успешно сарађују са свим агенцијама УН.

Сон истиче да у питањима глобалне финансијске безбедности неопходно да се више мисли на мале економије и да се изгради систем помоћи у кризама. Према њеним речима, азијске земље могу много тога да понуде као решења на основу искуства из азијске економске кризе с краја деведесетих година.

У складу са овим планом, јужнокорејски министар финансија Јун Ђунг Хјун је протеклих недеља у активној дипломатској акцији у Русији, Немачкој, Француској, САД и Бразилу, како би чланице Г-20 убедио да подрже напоре Сеула да се расправља о уравнотеженом развоју, повећању финансијске безбедности и помоћи најсиромашнијима, односно подрже стварање „фер глобалног села”.

„На самиту Г-20 у Сеулу, Кореја ће напорно радити како би боље приказала интересе нарастајућих тржишта, као и како би створила праведније глобално село”, рекао је Јун приликом посети Русији, додајући да поштује руско ангажовање да на састанцима Г-20 и БРИК-а представи и интересе земаља у развоју.

Он је позвао руске лидере да преузму конструктивну улогу у корејским иницијативама на самиту Г-20 укључујући оне које се односе на успостављање глобалне финансијске безбедносне мреже, као и на већу помоћ сиромашним земљама.

Да Сеул не очекује само од развијених земаља да одреше кесу, Јун је доказао недавним учешћем на министарској конференцији Економске сарадње Кореје и Африке када је најавио да ће Јужна Кореја удвостручити своју финансијску помоћ афричким земљама. Он је поновио идеју о фер друштву на глобалном нивоу, рекавши да је неопходно да богати и сиромашни расту заједно и у међусобној сарадњи.

Н. Р.

-----------------------------------------------------------

Проширен састав лидера

Јужна Кореја позвала је на самит Г-20 и лидере пет држава које нису чланице ове групе, као и представнике седам глобалних институција. Тако ће се на самиту наћи и лидери Етиопије, Малавија, Сингапура, Шпаније и Вијетнама, као и водећи људи Уједињених нација, Међународне организације рада, Међународног монетарног фонда, Организације за економску сарадњу и развој, Светске трговинске организације и Борда за финансијску стабилност.

Етиопија је позвана као председавајућа Новог партнерства за афрички развој, Малави као председавајући Афричке уније, Вијетнам као председавајући Асоцијације држава југоисточне Азије (АСЕАН), а Сингапур као председавајући Глобалне управљачке групе. Позив Шпанији је уследио будући да је једна од десет највећих економија на свету и да је била учесник протекла четири самита Г-20 иако није формални члан ове групе.

Чланице Г-20 су САД, Канада, Мексико, Аргентина, Бразил, Кина, Јапан, Јужна Кореја, Индија, Индонезија, Саудијска Арабија, Русија, Турска, Аустралија, Јужна Африка, Француска, Немачка, Италија, Велика Британија и Европска унија.