Јуришић на слободи чека ново суђење

Апелациони суд у Београду укинуо је јуче првостепену пресуду од 12 година затвора Илији Јуришићу, оптуженом због ратног злочина над колоном ЈНА 1992. године у Тузли, када је погинуо 51 војник, а још 50 их је рањено. Веће којем је председавао судија Синиша Важић наложило је да се Јуришићу одржи ново суђење пред новим судским већем.

Судија Важић саопштио је да је другостепени суд уважио жалбу бранилаца на првостепену пресуду. Истом одлуком Јуришићу је укинут притвор у коме је био од 11. маја 2007. године, када је ухапшен на београдском аеродрому. Судија је Јуришићу рекао да је сада слободан, али да мора да се одазива судским позивима. Оптужени је захвалио судији Важићу када му је уручио решење о укидању притвора, на шта му је судија рекао: „Не треба да ми захваљујете, то је мој посао.”

Важић је у образложењу пресуде навео да недостају разлози који би потврдили или оборили наводе оптужбе и обране и изразио уверење да ће у поновљеном поступку бити донета „чиста, законита и правно перфектна пресуда”.

„Остало је нејасно зашто се и по чијој наредби тузлански гарнизон повлачио, а постоје и многе контрадикторности око тога да ли је оптужени знао за постојање перфидног плана напада на колону ЈНА”, прецизирао је Важић, објаснивши да те чињенице треба да се утврде у новом поступку.

Јуришићев бранилац адвокат Ђорђе Дозет рекао је да је задовољан  тиме што је његов брањеник на слободи, али да је очекивао ослобађајућу пресуду.

„Направљен је значајан корак и победило је право над силом”, казао је бранилац, коментаришући пресуду.

Према јучерашњој одлуци суда, Илија Јуришић је слободан и може да оде у БиХ. На питање да ли он мора да се одазива позивима суда, Дозет је одговорио да суд Србије не може наредити његово привођење из БиХ.

Објављивању пресуде присуствовао је и Амбасадор БиХ Бориша Арнаут који је новинарима рекао да је одлука суда о пуштању Јуришића на слободу позитивна.

Током претреса који је отворио другостепени суд, саслушано је 14 сведока. Путем видео-линка из Сарајева сведочио је и некадашњи градоначелник Тузле Селим Бешлагић и бивши командири станица полиције у том граду.

Јуришић је пред судом тврдио да није издао наредбу о нападу на колону војника ЈНА која се повлачила из Тузле, већ да је пренео наређење претпостављеног Меха Бајрића које је гласило: „На ватру одговори ватром”.

Веће за ратне злочине бившег Окружног суда је у септембру 2009. године осудило Јуришића на 12 година затвора због употребе недозвољених средстава борбе. Суд је у образложењу навео да је на суђењу неспорно утврђено да су постојали споразуми БиХ и СРЈ, као и цивилне и војне власти Тузле са касарном ЈНА „Хусинска буна” о мирном повлачењу војника ЈНА из Тузле 15. маја 1992. године.

Тужилаштво за ратне злочине најавило је да ће покушати да на новом суђењу докаже кривицу и одговорност Илије Јуришића приликом повлачења колоне возила ЈНА из Тузле.

Према речима портпарола Бруна Векарића, тужилаштво жели да добије одговор на питање ко је одговоран за убиство више десетина војника у Тузли.

Због случаја Илије Јуришића председавајући БиХ Харис Силајџић у августу је упутио писмо српском председнику Борису Тадићу у коме је тврдио да је Јуришић проглашен кривим због кршења споразума који никада није постигнут.

Силајџић се позвао на пресуду Екстрадиционог суда у Лондону у случају Ејупа Ганић, бившег члана ратног Председништва БиХ, према којој споразум о мирном повлачењу војника ЈНА из Тузле 1992. никада није постигнут.

Бруно Векарић тада је оценио да се случај непотребно политизује, да је Силајџићево писмо вид притиска на суд и да је споразум о мирном повлачењу војника ЈНА из БиХ постигнут на Охриду априла 1992, али да о томе нема писаних трагова.

Д. Чарнић

----------------------------------------------

Хици испаљени са српских положаја

Исказима нових сведока о артиљеријским и снајперским нападима на цивиле у Сарајеву, тужиоци су јуче пред Трибуналом у Хагу наставили извођење доказа против бившег председника Републике Српске Радована Караџића.

Сведок оптужбе Ален Гичевић је изјавио да је два пута био рањен: у пролеће 1992. делом гранате која је пала у близини његовог стана, а у зиму 1995. хицем док се возио трамвајем у центру Сарајева.

Гичевић је сведочио да је био уверен да је граната која га је ранила 1992. године долетела из правца Требевића где су били положаји Војске РС. Рекао је и да су хици који су га погодили три године касније били испаљени са Грбавице, одакле су често деловали српски снајперисти.

Током унакрсног испитивања Караџић који се брани сам тврдио је да су хици који су Гичевића погодили у трамвају могли бити испаљени са зграда које је контролисала Армија БиХ, али је сведок то негирао, рекавши да су тамо биле само „осматрачнице”.

Испитујући сведока о рањавању у близини стана, Караџић је сугерисао да су у околини били „бункери и команде” Армије БиХ, као и положаји полицијских снага. „Какви бункери у центру града”, упитао је Гичевић, допуштајући могућност да су командни положаји били недалеко.

На Караџићеву тврдњу да је Гичевићев стан био предалеко за пешадијско оружје које су Срби имали на Грбавици, сведок је узвратио да је његова зграда погађана и противавионским митраљезима и „чиме све не”. „Још је зграда пуна рупа, можете и ви видети, ако икада будете имали прилике”, рекао је Гичевић оптуженом.

После Гичевића, тужиоци су пред судије извели сведока Мирзу Сабљицу који је од 1993. године, као балистичар у сарајевској полицији, учествовао у истрази артиљеријских и снајперских инцидената у граду, укључујући прву експлозију на пијаци Маркале, фебруара 1994. године, и нападе на трамваје.

Бета