Гугл-ауто вози сам

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 11. октобра – Да ли би вам одговарало да у аутомобилу, док сте за воланом, читате новине или књигу, претражујете Интернет, телефонирате, гледате са стране и упркос свему томе апсолутно безбедно стигнете на одредиште?

Гугл, једна од најуспешнијих технолошких компанија данашњице, мисли да би, пошто је управо обелоданио да већ годину дана на аутопутевима Калифорније (и улицама Лос Анђелеса и Сан Франциска) испитује своју технологију возила која управљају сама собом, уз помоћ вештачке интелигенције.

На месту возача увек седи неко, али не држи волан: ту је само ако случајно нешто крене наопако. Досад није: укупно седам „тојота пријус“, које се споља од обичних разликују по томе што на крову имају један уређај у облику цилиндра и дискретне камере у шофершајбни и са стране – превалило је укупно 140.000 миља (220.000 километара), са само једним минорним инцидентом: на семафору се у једно од ових возила благо „закуцао“ аутомобил чији возач или није био довољно концентрисан или су му недовољно изоштрени рефлекси.

Сврха целог експеримента, тврде у Гуглу, управо је у томе: да се компјутерима препусти оно што боље раде од човека. А у вожњи, бољи су готово у свему: брже реагују, могу да истовремено „гледају“ напред, позади и са стране, ништа им не одвлачи пажњу, никад им се не придрема (нити ће бити под дејством алкохола).

Суштина самонаводећих возила је примена вештачке интелигенције, која тренутно обрађује све оно што региструју камере, радарски сензори, ласери и сателитска навигација. На почетку пута се испрограмира одредиште и компјутер Гугла преузима команду.

Новинар „Њујорк тајмса“ који је имао прилику да се вози у овом „гуглмобилу“ описао је вожњу као апсолутно безбедну: од испаркиравања, преко укључивања у саобраћај на аутопуту, благовремених заустављања на семафорима, па до коначног паркирања на одредишту. Успут, пријатан женски глас је обавештавао о свим важним моментима: приближавању пешачком прелазу, предстојећој кривини, заокрету и сличним ситуацијама.

Софтвер, иначе, омогућава да се изабере и врста вожње: компјутер, као и жив возач, може да буде опрезан или агресиван. И једно и друго при том подразумева оно најважније – безбедност.

Обелодањујући овај програм, главни директор Гугла Ерик Шмит је указао да је „грешка“ што су аутомобили претходили компјутерима, јер само у комбинацији представљају савршени производ.

Практична примена ове технологије далеко је око осам година, предочено је том приликом. Указано је такође и на чињеницу да је ово технолошко решење засад увелико испред закона, јер тек треба дефинисати ко би био одговоран ако се ипак догоди несрећа док је возило на ауто-пилоту и сличне ствари.

То, међутим, нису непремостиви проблеми. Оно што је најважније, поручују из Гугла, јесу предности компјутеризоване вожње: процена је да би се тако преполовио број фаталних аутомобилских несрећа (у Америци је 2008. на путевима погинуло 37.000 људи), на овај начин би могао да се удвостручи капацитет аутопутева и уштеди доста горива. И на крају, већ је израчунато да би то донело 52 минута – време које сваки Американац у просеку дневно проведе за воланом – за нешто друго.

Још се, додуше, не види пословни модел који би Гуглу од ове технологије донео профит, али свакако не треба потцењивати компанију која је већ унела толико промена у нашу свакодневицу.

Можда је рано и за питање шта ће остати од задовољства вожње која није програмирана и све актуелније недоумице – не препушта ли се већ превише тога у животу компјутерима и Гугл софтверу – али оно ће неизбежно доћи.

Милан Мишић