Егон Савин уместо Фернарда Арабала

Напетост и готово драму преживљавао је ових дана Јован Ћирилов, али и не само он. Најављивани "гуру авангарде" Фернандо Арабал требало је да дође и буде председник жирија 40. Битефа, а кад је то чула, хтела је да се придружи и славна Нурија Есперт. А онда, све до почетка фестивала, уз помоћ факса, јер Арабал не комуницира телефоном, каже нам Ћирилов, није дошло до споразума. У последњем тренутку, разумевањем и солидарношћу, његово место прихватио је редитељ и професор Егон Савин, док је за председника жирија именован редитељ из Сарајева и директор МЕСС-а Дино Мустафић. Арабал, бар како сада ствари стоје, требало би да дође на премијеру свог комада "Carta de amor" (Писмо љубави) у режији Тање Мандић Ригонат, у преводу и извођењу глумице Добриле Бобе Стојнић. Премијера је 29. септембра у 22 часа у Битеф театру.

Представу канадске трупе Мари Шуинар, прексиноћ у не баш препуној дворани "Сава центра" (балкон је осим првих неколико редова био празан), уз политички и културни естаблишмент, пратила је упорно и прва дама театра Марија Црнобори. И толика нова, лепа млада лица, а уследио је дуг аплауз. Најживље је, затим, било у паузи у фоајеу око шанка, где су се размењивали први утисци, али и утисци са годишњих одмора, јер је бар две трећине препланулих дама мамило уздахе.

Сусрет са ствараоцима уследио је после представе, у истом горњем фоајеу, где посетиоци нису штедели гласне жице, али ни мобилне телефоне. У првом реду, нови и стари селектор, Ања Суша и Јован Ћирилов. Показује нам са задовољством уникатни примерак флашице киселе воде једне познате фирме, са његовим ликом, направљене специјално за овај свечани тренутак, која ће завршити у Музеју позоришне уметности Србије.

Толико о бизарностима у овој, иначе, традиционалној рубрици нашег листа, којој је давно кумовао Владимир Стефановић, наш бивши новинар и уредник.

Затим се водитељ сусрета са ствараоцима, шармантни новинар сплитског листа "Ферал трибјун" Бојан Муњин, представио као "казалишни критичар" и најавио "лимитирано вријеме разговора од 20 минута", будући да су домаћини приредили пријем. Муњин је на почетку питао шта се крије иза необичног наслова представе, "Боди ремикс/Голдберг варијације" јер очито да Бахова музика није само звучна кулиса. Један од играча (Мари Шуинар није дошла у Београд), рекао је да она огољава покрете, чинећи их новим у односу на оно што нам је познато, надахњује тело поезијом, покушавајући да нас претвори у бића као са неке друге планете. На питање нашег балетског уметника Милорада Мишковића, на који начин постижу лакоћу покрета, јер у представи има и класичног и модерног балета, добио је одговор да много вежбају класични балет, као и модеран покрет у балету, али и пилатес, ћи гонг и јогу. Међутим, није све у тренингу, много тога је више у самој свести играча да постигну оно што је кореограф Мари желела. Али, кажу, најбитније је што им она допушта потпуну слободу изражавања. Иначе, иако играчи користе ортопедска помагала у представи, она их не спутавају, нема алузије на хендикепиране, већ као продужетке удова, што их претвара и у необичне инсекте или бића из свемира. На крају је Муњин, ценећи ограничено време, рекао да жели да заокружи круг поетике око тих помагала, која визуелно дају могућност за размишљање да ту није само реч о социјалним већ, можда, и о политичким елементима представе. Добио је одговор да сваки гледалац излази из сале са својим дубљим размишљањима, како осим слободе покрета тела постоји и нешто друго, ова друга страна, неслободе, али генијалност Мари Шуинар је, пре свега, у томе што креће од једне идеје и скида јој слој по слој, досежући до невиђених дубина свести.