Меркелова брани папу

Анализа вести
У богатој хронологији великих неспоразума и скандала из новијег времена, која је почела објављивањем "Сатанских стихова" Салмана Руждија (1988), овај последњи би за односе између западног света и ислама могао да буде најтежи и најзапаљивији: у његовом средишту нашао се врховни поглавар римокатоличке цркве.

Гнев који кључа у исламском свету због папиног говора на универзитету у Регенсбургу (Баварска) приликом његове недавне посете Немачкој, драматично се шири и увећава, с још непредвидивим исходом и последицама.

Схваћен и протумачен у муслиманском свету као тешка увреда ислама као религије и посебно пророка Мухамеда, говор папе Бенедикта XVI, покренуо је (необуздану) лавину и жестока реаговања која би могла да буду увод у, за сада, само вербални, и одавно предсказивани, рат култура.

Папини радикални критичари већ га оптужују да је "покренуо нови крсташки рат", а представник муслиманске заједнице у Израелу је чак упозорио да је (опет) Немац објавио трећи светски рат. Један истакнути турски политичар и високи функционер владајуће странке је констатовао да ће садашњи папа у историју ући као "мрачна личност" и упоредио га са Хитлером и Мусолинијем.

У овој земљи све су, такође, гласнији захтеви да се откаже папина посета, планирана за крај новембра, уз подсећања да је Бенедикт XVI, још као кардинал Рацингер, био наглашено скептичан према евентуалном пријему Турске у Европску унију.

Агенције јављају да је пакистански парламент једногласно усвојио резолуцију у којој се каже да је папа тешко повредио верска осећања муслимана и отворио опасан расцеп међу религијама. Утицајни ирански верски вођа Ахмад Хатами је у гoвору на универзитету у Техерану, који је државна телевизија директно преносила, констатовао такође да је Бенедикт XVI "увредио ислам", уз опаску да је за жаљење што "вођа хришћана тако мало зна о исламу" и тако "бесрамно говори о њему".

У температури која расте и страстима које се усковитлавају, све снажнији су захтеви да се папа јавно извини и повуче оно што је рекао у Регенсбургу. Тај захтев је упутила и Организација исламских држава, која окупља педесет и седам земаља широм света, а политичари на западу са додатном стрепњом констатују да је Ал каида папин говор узела као повод за појачану пропаганду и опасну хомогенизацију муслиманског света: папа је спорно предавање одржао на (пету) годишњицу америчког "црног септембра" у Ал каидиној "режији".

Званични Берлин је снажно, видевши да би враг могао да однeсе шалу и ствaри оду (пре)далеко, устао у папину одбрану. Очигледно не само из националних осећања, него и из прагматичних националних, и државних, интереса.

Канцеларка Ангела Меркел је констатовала да је папин говор представљао пледоаје за дијалог култура и религија, који је и за њу саму неизбежан, уз констатацију да се први Немац на месту поглавара римокатоличке цркве после пола миленијума у Регенсбургу само одлучно и недвосмислено оградио од употребе насиља у име религије и осудио "свети рат" као средство политике.

Папа је, да подсетимо, у својим варијацијама на тему насиља и религије, цитирао речи последњег византијског цара изговорене у четрнаестом веку и у дијалогу са једним персијским теологом да пророк Мухамед није свету донео ништа добро и хумано, осуђујући његово наводно становиште да ислам треба ширити и уз помоћ мача.

Папини жестоки критичари су жустро реаговали на његов "долазак из средњовековног мрака" и узвратили тезом о "крвавој историји хришћанства", са крсташким ратовима и прогонима Јевреја и муслимана.

Света столица се грозничаво труди да колико год је могуће "умањи штету" у деликатном односу са исламским светом што је бити први и најважнији задатак новог, тек именованог шефа дипломатије Ватикана (секретара за односе са другим државама), Доминика Мамбертија.

Педесет четворогодишњи француски кардинал, рођен у Мароку, има, кажу, велико дипломатско искуство, посебно кад је реч о муслиманима. Био је представник Свете столице у Судану, Сомалији, Еритреји и Алжиру, службовао је, уз то, у Чилеу и Сједињеним Америчким Државама.