Бреговић за пољске царинике

Марија је из Амстердама донела семе лала. Горан књиге о Лувру, Пикасу и Ван Гогу. Вукашин је у Берлину купио плаву лампу да му се слаже с тиркизним тепихом. Маја је донела флашу вина из Португалије. Миша се сада диви папирним лустерима из "Икее". И сви су донели нешто што се не заборавља: искуство са пута дугог неколико хиљада километара, на који су пошли захваљујући десеткама у индексу.

Најбољи студенти Србије, њих 200, ових дана резимирају утиске са путешествија по земљама Европске уније. Захваљујући Европском покрету у Србији, Евро иницијативи и аустријској амбасади, академци изабрани на конкурсу "Путујемо у Европу", другом по реду, добили су бесплатне шенгенске визе, пут до Беча и интерреил карте за путовање по Европи по сопственом избору.

Као најјачи утисак сви издвајају љубазне и предусретљиве људе и, супротно општем мишљењу, добро обавештене о ситуацији у Србији. Било је и оних који су знали и проценте референдума о независности Црне Горе, али и оних који су са неверицом гледали у лик Николе Тесле на новчаници од 100 динара.

Рим и Париз обарају с ногу

Маја Матић (Електротехнички факултет, просек 9,2) и Вукашин Куч (Економски факултет, 9,5) били су у групи од осморо младих који су обишли 13 градова, а међу њима Рим, Напуљ, Фиренцу, Азурну обалу, Париз... Смештај у кампу у Риму коштао их је 11 евра, а ноћење у хотелу у Паризу 14. На Монмартру су упознали сликара који је из Југославије отишао пре 40 година и који сада ради портрете туриста за 50 евра. После почетног "how much", и другог "одакле сте", један портрет су добили за џабе.

Марија Милинковић (Фармацеутски факултет, 9,3) каже да је у ЕУ била само две недеље, јер је морала за Каиро у оквиру студентске размене. Ипак је успела да донесе 400 фотографија, највише из Париза и Амстердама, који су је одушевили. Иако је путовала сама, каже да се, рецимо, у Берлину осећала сигурније него у Београду, мада је овај град на њу оставио утисак хладноће.

Исту импресију из Немачке понео је и Горан Гаврић (са новосадске Академије уметности, 9,33). Он је имао срећу да у Паризу буде смештен у атељеу своје професорке цртања, у Берлину је био код другарице, док је у Амстердаму (15 евра ноћење) и Барселони (24 евра) одсео у хостелу. Рим је по њему убедљиво најлепши град (као и Вукашину), а у нашу редакцију је донео само мали део од 1.110 фотографија.

Већина ових студената већ је путовала преко границе, али, како кажу, то су углавном била летовања у суседне земље попут Грчке, Турске или Мађарске. Висок стандард који је приметан на сваком кораку у ЕУ није их изненадио, али их је изненадило колико је пара отишло на смештај и посебно на резервације за шта су издвајали од 15 до 30 евра. С друге стране шенгенског зида домаћини су били изненађени знањем страних језика наших студената.

– На страну све зграде, сви музеји и све атракције које смо обишли и испред који смо се сликали, оно што је највећи утисак на све нас оставило јесу људи. Љубазни, опуштени, спремни да објасне, помогну – додају Марија и Миша.

Бреговић на поклон

Миша Премовић (Правни факултет, просек 9,80) признаје да је с путовањем од Беча мало одуговлачио, јер је чекао да му се придужи девојка. Обишли су Салцбург, Минхен, Берлин, у возу упознали црнкињу из Руанде која живи у Бриселу и жестоко се исвађали са полицајцима на граници Немачке и Пољске јер су им тражили белоруску визу. А и фотографија у пасошу им је била сумњива. Као добар маркетиншки потез, међутим, показао се намерно понет це-де Горана Бреговића, чија је музика све одушевила, док за "Балканику" странци баш и нису имали слуха...

– У Копенхагену су ми украли ранац, али нису се баш овајдили. Било је 1.600 динара (чик да видим како ће да их промене у мењачници), воћни јогурт који је био предвиђен за вечеру (иначе сам ослабио 16 кила на овом путу), флаша воде (са чесме) и лична карта. У ранцу је био и летак "Срдачно ваши, из Србије", које смо од организатора сви добили у више примерака да их делимо по ЕУ, тако да су лопови добро обавештени од кога су украли торбу – са осмехом прича Миша.

Најсмешнији детаљ му је ипак било обавештење да данска полиција на железничкој станици не ради после 18 часова, па није могао да пријави крађу, на шта је театрално запитао: "Каква сте ви то земља? Па полиција у Београду ради 24 часа."

Шалу на страну, сви студенти који су гостовали у редакцији "Политике" углас кажу да им је ово било незаборавно путовање и да је права штета што нема више оваквих програма у Србији. Марија се у име свих њих захваљује организаторима и каже да је ипак највећа критика усмерена ка онима који нису били спремни да финансирају најбоље студенте, јер је чињеница да су на овај пут ипак ишли они који су имали новца. Многи, такође добри студенти, упркос бесплатним картама и визама, ипак су остали код куће.