Припитомљени таксисти

Ноћ као створена за невољу. Ветровита и нервозна. Звук полицијских сирена чује се даље него иначе. Патролни, полицијски "пежо" је вероватно једно од горих места за излазак, овог петка вече, али шта је ту је. У штеку смо на раскрсници Вишеградске и Ресавске улице. Пред капијом Ургентног центра. Саобраћајни инспектор, саобраћајни полицајац, двојица грмаља из Бригаде СУП-а и скисли новинар. Уљез на слици је – очигледан...

Ова ноћ је почетак краја "дивљих" престоничких таксиста. Или барем намера надлежних да тако буде. Наиме, за разлику од свих досадашњих рација на нелегалне таксисте, куриозитет и силина ове јесте у чињеници да више нема тек симболичног кажњавања и евентуалног искључивања из саобраћаја на дан или два. Од вечерас слово закона вели да се на лицу места одузима, ни пет ни шест, него – возило и задржава до окончања судског поступка против "таксисте" у криволову. Што наш народ каже: Ето ти га на...

Још седам екипа налик нашој је негде у граду и чека. Исто што и ми. Да се ловина сама довезе мечки на рупу... Наоко пука импровизација, али је у суштини сасвим озбиљан план за којим су месеци комбинаторике и тактизирања у потаји "глувих соба" градске саобраћајне инспекције. Прле, Тихи, Мрки и Валтер су аматери спрам ове стратегије и конспирације. Још да је и акцији дато неко револуционарно име типа: "Завршни ударац", "Ноћна правда", "Београдски нинџа"... па још и нека музичка подлога... Сапунице би се по њој снимале за коју годину.

Окосница операције су инсајдери или ти инспектори који по граду изигравају муштерије, пецају искључиво "дивљаке" и наводе их на наше бусије.

– Сада ће негде, око поноћи, почети да зову. То је отприлике неко време када нерегуларних има највише по улицама – вели Обрен Шиљковић, искусни саобраћајни инспектор и "сердар" наше заседе.

– Значи, негде у граду колега зауставља нелегалног таксисту као и свака друга муштерија и тражи вожњу, конкретно до овде. Други колега дискретно записује број таблица, модел аутомобила, број кровне ознаке и одмах јавља мени. Саобраћајац, као у рутинској контроли, зауставља и проверава возило када стигне до нас, а затим прилазим и ја. Колега у возилу и даље изиграва муштерију која нема појма о чему је реч. И њега, због уверљивости, полиција легитимише и он онда одлази. Када потврдимо сумњу да је у питању "дивљак", следи шта следи... Писање пријаве, записника... и одузимање возила – док улазимо у материју, слушајући инспектора Шиљковића, све је јасније да нема те силе која ће зауставити најобешњег "дивљака", који суверено крстари овом ноћи и збраја преварене муштерије. Ветар. Има ли закона који ће њега утамничити због "ремећења службених лица у обављању дужности"...

Само што се субота упиљила у нас инспектору зазвони телефон.

– То је то – рече и пре него што се јавио. Загледамо се као да је на нас кренуо бомбаш самоубица па да што боље једни другима запамтимо лик. Црвена "тојота", "коцкица", те и те кровне ознаке, тог и тог регистарског броја. Требаће јој неких десетак минута да из Улице Страхињића Бана стигне до нас. Превише времена за разгоропађене претпоставке шта би све човек био у стању да уради када чује: – Одузимамо Вам возило!

Стигао је. За воланом момчић. Негде исписник те мучене "тојоте". По двадесетак година обоје. Све тече као по Шиљковићевом казивању.

– Немојте, људи, молим вас – тренуци жамора док је инспектор тактично стизао до суштине су водили овоме. Као када оно петарда шишти пре него што прасне. Очекујете, али вас опет прене.

– Немојте, молим вас, кола. Немојте... молим вас. Још сам дужан за њих... Још их нисам ни исплатио до краја... Немојте. Знам да сам погрешио. Знам шта сам урадио, али... само сам хтео да радим. Да помогнем и олакшам родитељима. По десет, дванаест сати црнчим за воланом да узмем неки динар... па немојте, молим вас – колико год сцена била мучна једно се мора признати. Тактичношћу и разумношћу инспектора и полиције реаговање момка је задржано у границама очекиваног. Додуше, и он је заиста коректан. С тим што на Јустицијином тасу кућно васпитање и није неки баласт. Ауто оде па оде. Тога су већ сви свесни.

Још само да се "паук" врати из лова са осталих пунктова. Било је берићетно, чујемо.

Разилазимо се. И време је. Чак су и неке офанзиве трајале краће.

Већ се пронела вест да су "ол стар" петорке вечерас у навали па је готово сигурно да су се и "дивљи" који нису пали на фору, за неко време, припитомили. Заседе су проказане.

Трајаће то врзино коло још дуго. Нема сумње. Али једно је сигурно. Уколико у ноћном превозу угледате унезвереног, збуњеног и Бога ми бесног човека, љубазно му уступите место. Можда је то један од "проваљених", чија се ноћ силом прилика, или ти неприлика завршава у градском превозу. Мало је вероватно да ће устопирати такси...