Безобразно скупа увозна роба

Да ли читате декларације на производима?
Да, готово увек и препоручујем свима да читају. Када купујем одећу увек читам декларацију јер синтетику не могу да поднесем. Искључиво купујем одећу од 100 посто природних материјала. Највише волим лан и памук.
Чим се на декларацијама за одећу и храну појаве речи које се тешко читају, још теже изговарају и апсолутно их не разумете –то вас трује.

Коректна услуга у банци, ресторану, супермаркету је...

Могу да похвалим кафиће и ресторане који су разумели да им плату плаћају потрошачи, а не газда. У банкама су најчешће бахато надмени и прво што вам кажу јесте – „не може”. Мислим да је потребно масовно отпуштање запослених у банкама, па нек се онда питају чије их паре хране. Банке живе од наших пара и требало би да им је свачији динар важан. Наравно, част изузецима који се стварно труде да буду људи, а не банкари. У супермаркетима су углавном незаинтересовани, намрштени и намћорасти.

Увозна или домаћа роба?

Кад год ми квалитет дозволи купујем домаћу робу, али... Увозна роба је непотребно и безобразно скупа у Србији. Као да важи крилатица међу трговцима у Србији: „Ако не зарадиш 500 одсто ниси мушко”.

Да ли купујете на снижењима?

Да.

Има ли правих снижења у Србији, попут оних у другим европским престоницама?

Не. Већином је у трговинама у Србији све фолирање и превара. Само да вам отму паре, а не да их зараде поштено. Много пута се десило и мени и мојој супрузи да у исту продавницу уђемо у којој је роба на снижењу имала исту цену пре попуста.
Порука трговцима: Нису потрошачи глупи, само немају избора у Србији јер сте сви монополисти. Чувајте се сада безвизног режима и јефтиних путовања. Пашће и вама промет па ћете нас молити да вам оставимо динарчић.

Догодило ми се да у Београду, у једном бутику изнад хотела „Славија”, видим панталоне какве имам на себи, а које сам купио у Канади за 30 канадских долара, што је тада било око 2.000 динара, а у том бутику су коштале 10.000 динара! Исте – иста марка, боја, крој... Кад сам питао продавачицу зашто је то тако, рекла ми је да је тако газда наредио. Е, па, газда, ја не дам паре.

Колико на избор производа утичу дизајн и реклама?

Утичу много да ми привуку пажњу, али пре одлуке о куповини прочитам декларацију, прочешљам Интернет и распитам се. Најбоља је реклама препорука пријатеља. Сав новац који се улаже у рекламирање служи да се производ купи први пут, а ако не ваља, другог пута неће бити – џаба им реклама.

Да ли чешће користите картице или готов новац?

И једно и друго. Паметно је избегавати картице јер банкарски зеленаши се труде да вам одеру и кожу с леђа.

Хипермаркети или мање локалне продавнице?

Волим комшијске продавнице, оне не служе само за куповину већ и да се поприча и сазна шта се све догађа у комшилуку, а добре су и као психолошко-економско-политичка саветовалишта и радионице у којима се свак свакоме изјада и оплете по власти и опозицији. Нажалост, такве продавнице не могу да се такмиче са монополистима који носе презиме малих слатких животиња – глодара.

Да ли су велики трговински ланци променили потрошачке навике код нас?

Да. Све више попримамо лоше особине Запада, када се хорде изгладнелих и несрећних људи разлете по хипер-мега-џамбо робним кућама (да не кажем „шопинг моловима“, јер је то чиста српска реч) да би купили себи мало среће и понешто за клозетску шољу.

Колико често идете у снабдевање у току месеца?

Сваки дан помало, а неки пут још додатно по много.

Добре ципеле су...

Удобне, отпорне на временске (не)прилике и јефтине, а заправо оне које се баш мени свиђају.

Шта се обично може наћи у вашем фрижидеру?

Јогурт, сир, млеко, шунка, каокајмак кад нема правог, ајвар, парадајз, паприка....

Да ли сте као потрошач некада били оштећени?

Да, редовно. Пре свега лошим услугама које пружају дилетанти представљајући се као професионалци. Нажалост, у свим сферама живота владају дилетанти, а медији то кроз разне „квазиреалистичне емисије” промовишу, јер тамо неки полуписмени људи постају они који се питају за мишљење и препоруке. Спасите нам Србију од полусвета.

Да ли Србија има закон о заштити потрошача?

Мислим да има, ако не нови онда стари, али џаба кад су потрошачи незаштићени. Сваки други дан пожелим да тужим некога због производа или услуге која није ни на најосновнијем професионалном нивоу, о додатном квалитету да и не говорим. Али овом државом не влада право већ безобразлук и бахатост, па то постаје Сизифов посао који много кошта.