Bezobrazno skupa uvozna roba

Da li čitate deklaracije na proizvodima?
Da, gotovo uvek i preporučujem svima da čitaju. Kada kupujem odeću uvek čitam deklaraciju jer sintetiku ne mogu da podnesem. Isključivo kupujem odeću od 100 posto prirodnih materijala. Najviše volim lan i pamuk.
Čim se na deklaracijama za odeću i hranu pojave reči koje se teško čitaju, još teže izgovaraju i apsolutno ih ne razumete –to vas truje.

Korektna usluga u banci, restoranu, supermarketu je...

Mogu da pohvalim kafiće i restorane koji su razumeli da im platu plaćaju potrošači, a ne gazda. U bankama su najčešće bahato nadmeni i prvo što vam kažu jeste – „ne može”. Mislim da je potrebno masovno otpuštanje zaposlenih u bankama, pa nek se onda pitaju čije ih pare hrane. Banke žive od naših para i trebalo bi da im je svačiji dinar važan. Naravno, čast izuzecima koji se stvarno trude da budu ljudi, a ne bankari. U supermarketima su uglavnom nezainteresovani, namršteni i namćorasti.

Uvozna ili domaća roba?

Kad god mi kvalitet dozvoli kupujem domaću robu, ali... Uvozna roba je nepotrebno i bezobrazno skupa u Srbiji. Kao da važi krilatica među trgovcima u Srbiji: „Ako ne zaradiš 500 odsto nisi muško”.

Da li kupujete na sniženjima?

Da.

Ima li pravih sniženja u Srbiji, poput onih u drugim evropskim prestonicama?

Ne. Većinom je u trgovinama u Srbiji sve foliranje i prevara. Samo da vam otmu pare, a ne da ih zarade pošteno. Mnogo puta se desilo i meni i mojoj supruzi da u istu prodavnicu uđemo u kojoj je roba na sniženju imala istu cenu pre popusta.
Poruka trgovcima: Nisu potrošači glupi, samo nemaju izbora u Srbiji jer ste svi monopolisti. Čuvajte se sada bezviznog režima i jeftinih putovanja. Pašće i vama promet pa ćete nas moliti da vam ostavimo dinarčić.

Dogodilo mi se da u Beogradu, u jednom butiku iznad hotela „Slavija”, vidim pantalone kakve imam na sebi, a koje sam kupio u Kanadi za 30 kanadskih dolara, što je tada bilo oko 2.000 dinara, a u tom butiku su koštale 10.000 dinara! Iste – ista marka, boja, kroj... Kad sam pitao prodavačicu zašto je to tako, rekla mi je da je tako gazda naredio. E, pa, gazda, ja ne dam pare.

Koliko na izbor proizvoda utiču dizajn i reklama?

Utiču mnogo da mi privuku pažnju, ali pre odluke o kupovini pročitam deklaraciju, pročešljam Internet i raspitam se. Najbolja je reklama preporuka prijatelja. Sav novac koji se ulaže u reklamiranje služi da se proizvod kupi prvi put, a ako ne valja, drugog puta neće biti – džaba im reklama.

Da li češće koristite kartice ili gotov novac?

I jedno i drugo. Pametno je izbegavati kartice jer bankarski zelenaši se trude da vam oderu i kožu s leđa.

Hipermarketi ili manje lokalne prodavnice?

Volim komšijske prodavnice, one ne služe samo za kupovinu već i da se popriča i sazna šta se sve događa u komšiluku, a dobre su i kao psihološko-ekonomsko-politička savetovališta i radionice u kojima se svak svakome izjada i oplete po vlasti i opoziciji. Nažalost, takve prodavnice ne mogu da se takmiče sa monopolistima koji nose prezime malih slatkih životinja – glodara.

Da li su veliki trgovinski lanci promenili potrošačke navike kod nas?

Da. Sve više poprimamo loše osobine Zapada, kada se horde izgladnelih i nesrećnih ljudi razlete po hiper-mega-džambo robnim kućama (da ne kažem „šoping molovima“, jer je to čista srpska reč) da bi kupili sebi malo sreće i ponešto za klozetsku šolju.

Koliko često idete u snabdevanje u toku meseca?

Svaki dan pomalo, a neki put još dodatno po mnogo.

Dobre cipele su...

Udobne, otporne na vremenske (ne)prilike i jeftine, a zapravo one koje se baš meni sviđaju.

Šta se obično može naći u vašem frižideru?

Jogurt, sir, mleko, šunka, kaokajmak kad nema pravog, ajvar, paradajz, paprika....

Da li ste kao potrošač nekada bili oštećeni?

Da, redovno. Pre svega lošim uslugama koje pružaju diletanti predstavljajući se kao profesionalci. Nažalost, u svim sferama života vladaju diletanti, a mediji to kroz razne „kvazirealistične emisije” promovišu, jer tamo neki polupismeni ljudi postaju oni koji se pitaju za mišljenje i preporuke. Spasite nam Srbiju od polusveta.

Da li Srbija ima zakon o zaštiti potrošača?

Mislim da ima, ako ne novi onda stari, ali džaba kad su potrošači nezaštićeni. Svaki drugi dan poželim da tužim nekoga zbog proizvoda ili usluge koja nije ni na najosnovnijem profesionalnom nivou, o dodatnom kvalitetu da i ne govorim. Ali ovom državom ne vlada pravo već bezobrazluk i bahatost, pa to postaje Sizifov posao koji mnogo košta.