За пола рода 109 милиона долара

Чачак – Извозници из Србије продали су на светском тржишту, ове године до краја августа, 41.957 тона малине зарадивши 108,7 милиона долара. Најбоља цена постиже се за врхунску класу, роленд у замрзнутом стању, па су 16.853 тоне те врсте робе донеле 60,5 милиона долара док је, рецимо, 1.765 тона свеже малине продато за 2,7 милиона.

Податке је за „Политику“ саопштио мр Александар Лепосавић из чачанског Института за воћарство, један од водећих српских стручњака за малине. – Извоз у првих осам месеци количински је тачно половина овогодишњег рода који износи укупно 83.870 тона, што је у висини просека из претходних лета. Откупна цена кретала се у распону 105–135–160 динара. На пример у Пољској, која је такође велики произвођач, килограм малине за прераду откупљиван је по цени од 70 до 72 цента, а екстра класа плаћана је произвођачима од један до 1,08 евра – вели Лепосавић.

Он објашњава ту разлику у откупним ценама, која се одржава већ деценијама.– По годишњим приносима Србија је најчешће прва а редовно међу три водеће земље у свету, али по квалитету наша малина је без премца. Јер, успоставили смо и задржали веома строге критеријуме у прихрани и заштити, знатно оштрије него у другим државама. Поред тога, извозници редовно произвођачима достављају програме заштите према нормативима ЕУ и земље увозника, и што се тога тиче неутемељене су приче о угрожености извоза – истиче Лепосавић.

Поред малина, милионски девизни приход забележили су и извозници купина који су за осам месеци продали 15.990 тона за 11,2 милиона америчких долара. Просечан овогодишњи принос зауставио се на само пет тона по хектару, јер су произвођачи због ниске откупне цене (20–30 динара за килограм) изгубили рачуницу за бербу и пустили да им бар половина рода пропадне.

Иначе, из године у годину малинарство се шири и међу Србима на Космету, благодарећи Министарству за КиМ. Оно је од Института откупило 80.000 садница малине и бесплатно поделило у збегу на Шар-планини, па су Срби око Штрпца летос, у другој години рода, убрали три вагона малина.– Недавно смо директор Института др Светлана Пауновић и ја поново били на разговорима у Министарству за КиМ и ту нам је предочен план да се на исти начин у Штрпцу подели још око 50.000 садница малина из нашег расадника код Косјерића, иначе најбољег у Европи. Испорука вредна око милион и по динара уследиће наредног пролећа. Разговарано је и о могућности да се овим програмом обухвате и српска села око Новог Брда на Космету где би, с обзиром на састав тла, јагода можда била повољнија – наводи наш саговорник.

Пошто је Србија светски предводник у малинарству, Лепосавић је позван да учествује на међународном саветовању о јагодастом воћу које у граду Лонкоче, 700 километара од Сантијага, приређује тамошња фирма „Р-консалтинг“, уз подршку чилеанског министарства пољопривреде и Светске организације произвођача и прерађивача малине (ИРА). Лепосавић путује у Чиле 27. октобра о трошку организатора, одржаће и једно предавање за 200 фармера у граду Талка, а затим још неколико у суседној Аргентини, пошто су велепоседници у Патагонији заинтересовани да на својим пољима засаде малине научне установе из Чачка.

Гвозден Оташевић