Клуни као мировњак

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 13. октобра – Трибина у угледном (и утицајном) Савету за спољне односе била је синоћ посећенија него обично. Уз редовни састав представника овдашњих „тинк-танкова” (института), чланова конгресних кабинета и новинара, приметна је била већа заступљеност жена. Вероватно не због теме која је била на дневном реду – прилика у Судану уочи предстојећег референдума о независности његовог југа – већ због госта који је о томе био главни говорник. Џорџа Клунија.

Познати глумац, који је у међувремену постао и продуцент, па сценариста и режисер, добитник „Оскара” и „Златног глобуса”, има у својој биографији још две, рекло би се, подједнако важне титуле – два пута је проглашаван за „најсексепилнијег човека планете” – што објашњава заинтересованост једног дела синоћ присутних представница нежнијег пола за проблем расплета суданске драме.

Клуни је јуче у Вашингтону имао прилично испуњен програм: срео се са председником Бараком Обамом, сенатором Лугаром, одржао конференцију за штампу. Улогу незваничног дипломате иначе игра са истом уверљивошћу као и оне холивудске, што је показао и синоћ на трибини угледне вашингтонске институције.

Повод је био његов најновији боравак на лицу места, на суданском југу, где се са нестрпљењем и подједнако великим страховањима очекује 9. јануар, када, према мировном споразуму из 2005, којим је окончан 21-годишњи грађански рат са више од два милиона жртава, тамошње становништво треба да се изјасни о независности.

„Видео сам тамо веома одлучне људе, народ који је генерацијама злостављан, убијан, силован... Људе решене да прилику да гласају за своју независност искористе. Ми потцењујемо њихову одлучност да се осамостале и чињеницу да су спремни да умру за то”, поручио је синоћ Клуни.

Он је у Судану први пут био 2008, када је са оцем, телевизијским водитељем, снимио један документарни филм. Од тада је веома ангажован у хуманитарним акцијама у тој земљи. Са холивудским колегама Бредом Питом, Метом Дејмоном и још неким истомишљеницима, основао је организацију „Not On Our Watch” („Није предмет наше пажње”), чија је мисија да мобилисањем глобалне позорности спречи нови талас масовних злочина у тој нафтом богатој, али несрећној афричкој земљи.

Пошто га свуда где се креће прате камере, у томе успева. „Закаснили смо у Конгу, у Дарфуру, у Руанди... Ово је прилика да спречимо још једну хуманитарну катастрофу, уместо да накнадно рашчишћавамо хаос”.

Похвалио је Обамино разумевање сложености и деликатности суданске ситуације. Уочи гласања још нема сагласности између севера и југа где би била граница поделе. По Клунију, она треба да буде повучена на начин који ће обе стране оставити подједнако незадовољним. Али чини се да ће у свакој варијанти незадовољнији бити муслимански север, с обзиром да би сецесија хришћанског и домородачког (неарапског) југа, где су главна налазишта нафте, умањила његове приходе. Нафта је у сада целовитом Судану (мада југ по споразуму из 2005. има аутономију) главни извор прихода и чини 90 одсто његовог извоза.

Није зато изненађење што председник Омар Башир, који је на потерници Међународног кривичног суда за ратне злочине и злочине против хуманости, говори да „јединство нема алтернативу”. У комбинацији одлучности југа да прилику за осамостаљење по сваку цену искористи, лако је предвидети нови круг грађанског рата и нову хуманитарну драму.

Клуни сматра да је формула да се то спречи „робусна” дипломатија, комбинација штапа и шаргарепе. „Ми нисмо политичари, ми смо мегафони”, каже за себе и истомишљенике који су у реалном животу преузели улоге које су донедавно само глумили.

Као важан фактор који би могао да спречи нови рат, он види и Кину, која је у суданску нафтну индустрију досад инвестирала 9 милијарди долара, па је због тога веома заинтересовани да спречи избијање новог хаоса.

Клуни, иначе званични „гласник мира УН”, синоћ је у сваком случају више личио на специјалног изасланика Стејт департмента за Судан него на глумца који најчешће изговара оно што су други написали. Ко зна, можда једног дана, као неки пре њега (Реган, Шварценегер), промени вокацију. На биралиштима, бар код женског дела гласача, сигурно не би имао проблема.

Милан Мишић