Тероризам, па агресија

Повод за летошњу ратну трагедију на Блиском истоку била је отмица израелског каплара Гилада Шалита коју су 25. јуна у пограничној зони Газе извели палестински екстремисти. На ултимативни захтев отмичара да Израел пусти из затвора хиљаду Палестинаца и Арапа, Израел је, у складу с упозорењем да неће попустити пред терористима, покренуо опсежну војну акцију.

Будући да су се наоружани састави Хезболаха, поред осталог, бранили тако што су дејствовали ракетама земља-земља по насељима и градовима на северу Израела (дневно од 70 до 200 пројектила), Тел Авив је појачавао нападе по инфраструктури Либана, често дејствујући по цивилним објектима. Израелска војска је извела више од седам хиљада ваздушних напада и око 2.500 напада с мора. Биланс тог 33-дневног рата био је поражавајући за обе стране. Погинуло је око хиљаду лица, рањено четири хиљаде, док је милион особа било приморано да напусти своје домове.

Oружани напади и отмице војника од стране недржавних милитантних актера с територије једне земље (Либан) на територију другог сувереног субјекта (Израел), поново су актуелизовали питање безбедности држава после распада биполарног света. Реч је о томе да су припадници екстремистичких палестинских група, без дозволе палестинске самоуправе, извели класичан терористички акт против Израела. Исти злочин су починили припадници Хезболаха: без одобрења владе Либана извели су терористички напад на суседну земљу. Покушаји владиних ауторитета у Бејруту да посредују у ослобађању талаца били су неуспешни, и тиме је поново потврђена теорија о необузданости и ,,неуништивости" терориста уколико им влада неке државе допусти, или ако без њеног знања користе територију за своје акције. Јер, подсетимо да је војно крило палестинског Хамаса, схвативши да није у стању да издејствује ослобађање отетог израелског каплара и огорчено због израелских ваздушних напада у појасу Газе, запретило 2. јула да ће напасти цивилне циљеве у Израелу, док је вођа Хезболаха Хасан Насралах 14. јула објавио "отворени рат" Тел Авиву.

На својеврсну агресију "несуверених терориста", суверена држава Израел је одговорила у складу с правом на одбрану. И није, при том, спорно да је офанзива Тел Авива имала за циљ да уништи наоружане саставе исламских милитаната који су напали Израел. Међутим, очигледно нерасполагање адекватним обавештајним подацима, нарочито о инфраструктури Хезболаха, утицало је на Израелце да против терориста примене прекомерну силу која је углавном погодила либанске цивиле.

Поменути рат на Блиском истоку, чији је повод био тероризам, а који се у територијалном и формалном смислу одвијао између два суверена међународна субјекта (Либан – Израел), мада суштински између државе Израел и недржавног субјекта Хезболах, захтева, поред осталог, озбиљно преиспитивање и редефинисање појма "агресије" у Повељи УН и другим документима. Јер, није то једини случај када је тероризам неке организације довео до агресије и рата. Подсетимо само на напад НАТО на СРЈ 1999. због сукоба наших војно-полицијских снага са "ОВК", или на терористичке атаке Ал каиде на САД 2001, који су проузроковали напад САД и других земаља на Авганистан, итд.

Поменимо, овим поводом, да се према резолуцији 3314 Генералне скупштине ОУН од 14. 12. 1974. године под појмом агресија подразумева и "упућивање од, или у име, једне државе оружаних банди, група, нерегуларних војника или најамника, који против друге државе врше акте оружане силе". Евидентно је да се оваква квалификација односи на државе које имају суверену власт над својом територијом, а омогућавају терористима да у складу са сопственом проценом и вољом доносе одлуке да угрозе безбедност друге државе, наравно и мир у региону.

С обзиром на то да терористи таквим својим деловањем наносе штету пре свега цивилном становништву матичне земље, међународна заједница ће очигледно морати да се суочи с овим проблемом и изгради одговарајуће механизме за његово решавање. Тиме би у великој мери били спречени оружани сукоби на многим потенцијалним жариштима у свету. С друге стране, евентуално одлагање решавања овог проблема погодоваће терористима који ће још више користити слабо организоване државе за нова угрожавања светског мира.

Професор на Факултету безбедности Универзитета у Београду