Terorizam, pa agresija

Povod za letošnju ratnu tragediju na Bliskom istoku bila je otmica izraelskog kaplara Gilada Šalita koju su 25. juna u pograničnoj zoni Gaze izveli palestinski ekstremisti. Na ultimativni zahtev otmičara da Izrael pusti iz zatvora hiljadu Palestinaca i Arapa, Izrael je, u skladu s upozorenjem da neće popustiti pred teroristima, pokrenuo opsežnu vojnu akciju.

Budući da su se naoružani sastavi Hezbolaha, pored ostalog, branili tako što su dejstvovali raketama zemlja-zemlja po naseljima i gradovima na severu Izraela (dnevno od 70 do 200 projektila), Tel Aviv je pojačavao napade po infrastrukturi Libana, često dejstvujući po civilnim objektima. Izraelska vojska je izvela više od sedam hiljada vazdušnih napada i oko 2.500 napada s mora. Bilans tog 33-dnevnog rata bio je poražavajući za obe strane. Poginulo je oko hiljadu lica, ranjeno četiri hiljade, dok je milion osoba bilo primorano da napusti svoje domove.

Oružani napadi i otmice vojnika od strane nedržavnih militantnih aktera s teritorije jedne zemlje (Liban) na teritoriju drugog suverenog subjekta (Izrael), ponovo su aktuelizovali pitanje bezbednosti država posle raspada bipolarnog sveta. Reč je o tome da su pripadnici ekstremističkih palestinskih grupa, bez dozvole palestinske samouprave, izveli klasičan teroristički akt protiv Izraela. Isti zločin su počinili pripadnici Hezbolaha: bez odobrenja vlade Libana izveli su teroristički napad na susednu zemlju. Pokušaji vladinih autoriteta u Bejrutu da posreduju u oslobađanju talaca bili su neuspešni, i time je ponovo potvrđena teorija o neobuzdanosti i ,,neuništivosti" terorista ukoliko im vlada neke države dopusti, ili ako bez njenog znanja koriste teritoriju za svoje akcije. Jer, podsetimo da je vojno krilo palestinskog Hamasa, shvativši da nije u stanju da izdejstvuje oslobađanje otetog izraelskog kaplara i ogorčeno zbog izraelskih vazdušnih napada u pojasu Gaze, zapretilo 2. jula da će napasti civilne ciljeve u Izraelu, dok je vođa Hezbolaha Hasan Nasralah 14. jula objavio "otvoreni rat" Tel Avivu.

Na svojevrsnu agresiju "nesuverenih terorista", suverena država Izrael je odgovorila u skladu s pravom na odbranu. I nije, pri tom, sporno da je ofanziva Tel Aviva imala za cilj da uništi naoružane sastave islamskih militanata koji su napali Izrael. Međutim, očigledno neraspolaganje adekvatnim obaveštajnim podacima, naročito o infrastrukturi Hezbolaha, uticalo je na Izraelce da protiv terorista primene prekomernu silu koja je uglavnom pogodila libanske civile.

Pomenuti rat na Bliskom istoku, čiji je povod bio terorizam, a koji se u teritorijalnom i formalnom smislu odvijao između dva suverena međunarodna subjekta (Liban – Izrael), mada suštinski između države Izrael i nedržavnog subjekta Hezbolah, zahteva, pored ostalog, ozbiljno preispitivanje i redefinisanje pojma "agresije" u Povelji UN i drugim dokumentima. Jer, nije to jedini slučaj kada je terorizam neke organizacije doveo do agresije i rata. Podsetimo samo na napad NATO na SRJ 1999. zbog sukoba naših vojno-policijskih snaga sa "OVK", ili na terorističke atake Al kaide na SAD 2001, koji su prouzrokovali napad SAD i drugih zemalja na Avganistan, itd.

Pomenimo, ovim povodom, da se prema rezoluciji 3314 Generalne skupštine OUN od 14. 12. 1974. godine pod pojmom agresija podrazumeva i "upućivanje od, ili u ime, jedne države oružanih bandi, grupa, neregularnih vojnika ili najamnika, koji protiv druge države vrše akte oružane sile". Evidentno je da se ovakva kvalifikacija odnosi na države koje imaju suverenu vlast nad svojom teritorijom, a omogućavaju teroristima da u skladu sa sopstvenom procenom i voljom donose odluke da ugroze bezbednost druge države, naravno i mir u regionu.

S obzirom na to da teroristi takvim svojim delovanjem nanose štetu pre svega civilnom stanovništvu matične zemlje, međunarodna zajednica će očigledno morati da se suoči s ovim problemom i izgradi odgovarajuće mehanizme za njegovo rešavanje. Time bi u velikoj meri bili sprečeni oružani sukobi na mnogim potencijalnim žarištima u svetu. S druge strane, eventualno odlaganje rešavanja ovog problema pogodovaće teroristima koji će još više koristiti slabo organizovane države za nova ugrožavanja svetskog mira.

Profesor na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu