Врсте инвестиционих фондова

Први домаћи инвестициони фондови, као институционални инвеститори, који омогућавају малим инвеститорима да пласирају новац у разне врсте хартија од вредности, требало би да се појаве на тржишту почетком наредне године, очекују на берзи.

Широј јавности није познато да постоје две врсте тих фондова и то према начину мобилизације средстава и према инвестиционој стратегији, наводи Лука Тањга са Београдске берзе.

Према начину мобилизације средстава инвестициони фондови се деле на: отворене инвестиционе, затворене и – приватне инвестиционе фондове.

Отворени инвестициони фонд је доминантан облик инвестиционих фондова у свету и то како по броју тако и по активи којом располажу.

Ову врсту фондова карактерише то што они континуирано издају и продају сопствене акције, или уделе и исто тако их откупљују.

То значи да се у фонд "улази" куповином акције или удела од емитента, а "излази" продајом акције или удела фонда самом фонду.

То значи да се акцијама, односно уделима отворених инвестиционих компанија не тргује на берзама, нити било каквом другом секундарном тржишту па због тога они имају обавезу да сопствене акције или уделе откупљују на захтев инвеститора. Средства прикупљена продајом својих акција или удела фондови улажу у различите финансијске инструменте којима се активно тргује у секундарном промету.

За разлику од отвореног, затворени инвестициони фонд функционише као корпорација и емитује фиксиран број акција којима се тргује, као и хартијама од вредности других емитената.

Акције новоформираног затвореног инвестиционог фонда нуде се тржишту методом иницијалне јавне понуде, а средства прикупљена на тај начин се пласирају у одређени портфељ хартија од вредности у складу са циљевима и пословном филозофијом фонда. Цена акција затвореног инвестиционог фонда зависи од понуде и тражње тих папира на тржишту.

Приватни инвестициони фондови су типична друштва капитала, која се, према Закону о инвестиционим фондовима Републике Србије, региструју као друштва са ограниченом одговорношћу с прописаним минималним капиталом од 50.000 евра. Приватним инвестиционим фондом може управљати искључиво друштво за управљање, о чему се закључује посебан уговор.

Друштво за управљање инвестиционим фондовима је привредно друштво капитала и може бити формирано као друштво са ограниченом одговорношћу или као затворено акционарско друштво (решење које је предвиђено законом Републике Србије).

С обзиром на то што друштво за управљање инвестиционим фондовима управља имовином фондова у које улаже велики број инвеститора, у свим земљама су предвиђене додатне процедуре које мора испуњавати субјект који жели да га оснује.

То подразумева, пре свега, поседовање минималне величине оснивачког капитала, испуњење минималних организационих, кадровских и техничких услова, као и одређене процедуре које се спроводе пред националним регулаторним телом (Комисија за хартије од вредности).

Незаобилазан део институционалне инфраструктуре без које нема могућности инвестирања посредством инвестиционих фондова је кастоди банка.

Реч је о институцији која опслужује фондове тако што им обавља разне услуге као што су отварање и вођења рачуна хартија од вредности код Централног регистра.

Уз то, кастоди банка има и одређену врсту контролне функције, јер контролише и потврђује обрачунату нето вредност имовине инвестиционог фонда.

Уз то, контролна функција кастоди банке је предвиђена у делу који се односи на обрачун приноса отвореног инвестиционог фонда.

Такође, кастоди банка подноси приговоре Комисији за хартије од вредности и другим надлежним органима, а у име фонда, против друштва за управљање за евентуалну штету насталу због пропуштања радњи, као и неадекватног управљања.