Атрактивно тржиште

У последњих неколико месеци евидентно је повећање тражње акција на Бањалучкој берзи, што је подстакло раст цена готово свих власничких хартија којима се учестало тргује. Истовремено, и берзански индекси, као својеврсни показатељи развоја тржишта, на "узбрдици" су.

Тако је од почетка године BIRS, индекс предузећа и банака из РС у који су уврштене акције 10 предузећа и две банке, од почетка године порастао за више од 50 одсто, док је индекс инвестиционих фондова – FIRS повећан за 62 процента.

У успону је и индекс 10 предузећа из Електропривреде РС (три хидроелектране, две термоелектране и пет фирми за дистрибуцију струје) од почетка године остварио раст вредности за 169 одсто.

Загрејани ценовници

– На Бањалучкој берзи је у претходним месецима повећан број институционалних инвеститора и физичких лица из иностранства, али и домаћих купаца – каже за наш лист Дарко Лакић, руководилац Сектора информисања и маркетинга.

По његовом уверењу, то показује да улагачи верују не само у будућност предузећа и приватизационо–инвестиционих фондова чије акције купују, већ и у институције тржишта капитала РС.

Раст оптимизма је подстакао излазак Телекома Српске на берзу, као и расписивање тендера за куповину већинског удела те компаније, за коју су интересовање показали међународни Телеком оператери.

Раст тражње акција Телекома Српске, подстакнут очекивањем инвеститора да ће капитална добит бити замашна, у последња два месеца довео је до скока цена те компаније за више од 30 одсто.

– Инвеститори очекују да би успешна приватизација Телекома Српске неког од светских гиганта подстакла и друге компаније да дођу на тржиште РС, што би га додатно учинило атрактивнијим – истиче Лакић.

Уз то, најава приватизације нафтне индустрије РС подстакла је поскупљење акција Рафинерије уља Модрича и Рафинерије нафте Брод за око 50 одсто, премда се у њиховом пословању ништа значајно није променило у последњих неколико месеци. Рафинерија нафте у Броду, чак, и даље књижи губитке, а цене њених акција расту, што упућује на закључак да оптимистична очекивања инвеститора, које ће време потврдити или негирати, подстичу то поскупљење.

Све је већи број инвеститора у акције фирми из система Електропривреде РС, што је адреналински деловало на раст њихових цена у просеку за 170 процената од почетка године.

То прати и раст цена акција приватизационо–инвестиционих фондова који у портфељу имају акције чија цена расте на берзи.

Додатни ефекат је поскупљење акција компанија којима се досад није трговало, јер поједини инвеститори трагају за потцењеним и досад неликвидним папирима типујући на њихово поскупљење.

Предности листинга

Нова законска решења у Закону о тржишту хартија од вредности који је донет крајем августа, а требало би да ступи на снагу до краја септембра, боља су у односу на важећи закон, јер се може очекивати већи број брокерско-дилерских кућа, брже и ефикасније процедуре приликом емисије хартија од вредности, као и обавеза подношења захтева за уврштавање акција на службено берзанско тржиште, (берзанска котација – листинг А).

За очекивати је да ће берзи бити поднето више од 30 захтева за котацију акционарских друштава, које су сад на слободном берзанском тржишту, чиме ће информације о тим емитентима бити богатије и доступне инвеститорима који ће на основу њих доносити одлуке о куповини или продаји акција.

Досад су на службено берзанско тржиште уврштене акције Телекома Српске, Рафинерије уља Модрича, NLB Развојна банка и акције 13 приватизационих инвестиционих фондова, док је више од 700 предузећа уврштено на слободно берзанско тржиште.

Законом о инвестиционим фондовима, који је, такође, донет крајем августа, а требало би да ступи на снагу до краја септембра омогућиће оснивања отворених и затворених инвестиционих фондова.

Уколико се то деси ускоро, а посебно уколико новац за оснивање тих фондова буде прикупљен јавном понудом на коју би одговорио велики број правних и физичких лица, то ће бити један од највећих напредака на тржишту капитала РС откако постоје институције тржишта капитала.

Тиме би се постигла суштинска улога тржишта капитала на којем се сусрећу инвеститори спремни да уложе вишак новца који имају ради његове оплодње, са онима који траже финансијере за своје развојне пројекте.

------------------------------------

Нови мандат

Одлуком Управног одбора Бањалучке берзе досадашњи директор те институције Милан Божића добио је нови мандат од четири године.

На челну функцију Бањалучке берзе Божић је изабран први пут 13. августа 2002. године.