Звезде из утробе Земље

„Не третирајте нас као звезде”, молба је Чилеанца Марија Сепулведе (40) чије остварење му неће дозволити ни земљаци ни глобална јавност. Он и његове колеге, сапатници, једногласно су у домовини и широм света обележени као „звезде” нове врсте – из утробе Земље. Као „звезде” опстанка, преживљавања у незапамћено тешким околностима, „чуда” које себи тек прижељкују ојађене масе и многи посрнули системи.

Сви они, тридесет три рудара, јуче су спасени после рекордног пребивања у затрпаном простору: 69 дана на дубини већој од 600 метара, где их је заробило урушавање у руднику бакра и злата Сан Хосе, на северу Чилеа. Операција појединачног извлачења на површину, уз помоћ свакојаке технологије чији је завршни изданак била капсула која се кретала кроз бушотину, у коју је постављена одговарајућа цев, трајало је 22 сата, како се извештава, а њене драматичне епизоде је, посредством телевизије, пратило више стотина милиона људи на свим странама планете.

Избављење из „Хадовог царства” доживљено је као драгоцено национално и интернационално охрабрење. Као често недостајући доказ да је могућно изаћи из канџи свакојаких и размаханих подземља, да је могућно „стићи и утећи и на страшном месту постојати”.

Свет који, посебно у овим кризним тренуцима, просто чезне да бодра вест превагне над злокобним извештајима, добио је, рекло би се, нову бајку о победи добра над злом. „Био сам и са Богом и са ђаволом, борили су се за мене и Бог је победио”, Сепулведине су речи, чије би обистињење многи пожелели на знатно нижем нивоу: у свакодневици, у одгонетању загонетки као што су – како саставити крај с крајем, шта вреба иза ћошка...

Кад би се, по угледу на избор личности, проглашавала земља године, међу главним кандидатима за ту ласкаву титулу свакако би се нашао Чиле. Бар као драгоцени пример приправности на најгоре. Пре пола године претрпео је катастрофални удар земљотреса са мање губитака него други, а сада је извео и – порођај, претходно готово сахрањеног, живота из Земљине утробе, којим се несрећа испоставља као расадник среће.

Спасавање дубоко и дуго затрпаних ишло је, неизбежно али и поучно, у више фаза. Потрага је настављана иако више од две недеље од њих нису стизали знаци живота. Кад су најзад добијени, прокопана је танушна па шира веза с њима. Одозго су им слати и пошиљке у потрепштинама и савети за преживљавање, уз препоруке психолога за одржавање духовне стабилности и затрпаних и забринутих за њихову судбину.

Акција је попримила и међународни карактер. Помогли су савети и опрема америчке Агенције за свемирска истраживања јер су искушења „подземаљаца” била слична онима кроз која пролазе „надземаљци”. Изразе усхићења подвигом у Чилеу послао је низ шефова других држава, међу којима и Барак Обама. Кинези су се похвалили да је једна од важних дизалица – њихове производње. Честитања су се чула од Шпаније до Аустралије. Ко се није барем огласио у том смислу, ако таквих има међу надлежнима за спољна саосећања, изгубио је разлоге да рачуна на солидарност кад му она буде устребала.

Нови чилеански шеф државе Себастијан Пињера је ванредним ангажманом успео да се, приватно милијардер, прикаже као „народски лидер” коме нема важније бриге од помоћи беспомоћнима. Показао је и да није опијен хепиендом, како извештава чилеански лист „Терсера”: затражио је кажњавање одговорних за удес у руднику и најавио реформу законодавства за побољшање услова рада рудара као „већег блага од рудника”.

Ослобађање из подземног царства пропраћено је сузама радосницама, певањем чилеанске химне, пуштањем 33 (по броју спасених рудара) балона… Свима који се осећају делом света, у Чилеу и изван њега, лакнуло је, јер се потврдило да је могућно изаћи и из „немогућне ситуације” – ако постоји садејство националне и интернационалне посвећености хуманим циљевима, да се покаже да је тако могућно спасти макар 33 живота невиних, који су обично главне жртве оружаних, ратних и на други начин криминалних, акција.

По изласку из „пакла”, рударима се обећава „рај”. Нуде им се милиони долара за исповест о преживљеном у виду романсирања и филмовања. Предлажу им се и нова запослења у распону од рекламирања производа до других уносних преквалификација.

Они су се, да „чуда” буду већа, договорили да наговештене профите од заједничких искушења – равноправно поделе. Како ће функционисати то што готово нигде не постоји, видеће се. Препричава се већ да би најцењенији били прилози шефа ванредног стања у урушеном руднику Луиса Урсуе, вође спасилачке интервенције Мануела Гонсалеса, хроничара (који је водио дневник затрпаних) Виктора Сеговије, „телевизичног” Сепулведе, а није за одбацивање ни прича осталих унутрашњих и спољних актера.

У сваком случају, добили смо поучну причу о несрећи са, засад, срећним крајем. Драгоцену тим више што – порођајима, чак „звезда”, из утробе Земље – оповргава уобичајене смернице.

------------------------------------------

Бонуси, фудбал…

Усред раста незапослености и смањења прихода, сада избављени а дуго затрпани, чилеански рудари као да се крећу у супротном правцу. Тражиће „бонусе” за ванредна искушења, а више од 20 фирми, по извештају АП, понудило им је 1.000 радних места. Би-Би-Си наводи и да су им славни фудбалски клубови „Реал Мадрид” и „Манчестер јунајтед” понудили почасна присуствовања на својим утакмицама, следећи пример „Барселониног” аса Давида Виље (сина и унука рудара) који им је послао дресове са својим аутограмом.

Понаособ су од једне америчке фирме добили на поклон наочаре за сунце (неопходне за излазак на светлост дана) вредне по 450 долара. Уследиће, може се претпоставити, и друге врсте саосећања која доприносе престижу дародаваца…

-----------------------------------------

И бивши фудбалер међу рударима

Френлин Лобос (53), један од 33 чилеанска рудара, својевремено је био солидан фудбалер. Каријеру је почео (1980) и завршио (1995) у Атаками, играјући у првој и другој лиги, а играо је чак и за репрезентацију Чилеа. Пошто ипак није могао да живи од фудбалске уштеђевине, после је био таксиста и на крају рудар. На овим сликама видимо га с фудбалском лоптом непосредно пошто је спасен (на лопти су поруке његових пријатеља и породице), заробљеног испод земље и као играча.