Поглед на 11 капија

Свако ко држи до себе, коме је стало до тога да остави утисак, бар због пристојности, окупао би се, уредно обукао и тако изашао напоље. Што важи за људе, важи и за њихове насеобине. Нарочито ако је то главни град државе на граници Европе, која се труди на направи корак иза те границе, Београд: раскрсница путева са свих страна света. Само да се ти путеви среде. Домишљатост оних који су правили урбанистичке планове и одређивали правце кретања возила у све живљем саобраћају досезала је до тачке "не могу да верујем". Железничка пруга кроз срце Београда, од Панчевачког моста, испод Калемегдана, поред Ушћа, до главне станице... Возови превозе и опасне материје, догађали су се "ексиденти", испадне неки отров, загади... Срећом, није било катастрофе. Сви магистрални путеви пролазе кроз центар. Нису грађене обилазнице и мостови (почели су радови), па је резултат познат: смеса саобраћајног колапса и издувних гасова. Нарочито ако је киша, ако је петак, ако је "шпиц", ако је суснежица, ако је поледица, ако су радови на путу, или удес. Догађа се.

Ако затекне Београд у неком од тих стања, путник који долази моторним возилом, возом или бродом, после искрцавања мора да притаји свој стрес. Види му се само на лицу. Гост из Дармштата, Немачка, психотерапеут у социјалној установи, четрдесетпетогодишњак, бициклом је пре десет година ишао до Индије, није размажен и избирљив. Све му се свиђа. Овог септембра је у Београд допутовао својим еколошким "вагеном", с приколицом, у којој једе и спава у друштву супруге Бригит која је костимограф у позоришту. Замољена да каже какав јој је први визуелни утисак с Бранковог моста, на уласку у "стари" Београд, рекла је: "Чудно. Другачије. Нема исте куће. Боје – сива и смеђа. Крој: разбарушен, сваки делић одеће за себе...". Била је пријатељски искрена. "Зар се те зграде не могу средити?" Ни она ни Рајмонд нису улазили из других праваца.

Важност аеродрома

Постоји девет асфалтних праваца, а уз неке од њих иде и железница, ваздушни и речни. Укупно 11 капија. То су Коридор 10 (Суботица – Београд – Ниш – Скопље – Солун) са обе стране у правцу линије сверозапад-југоисток). Стари новосадски пут, преко Батајнице, Пазове и Руме се не рачуна, јер је у истој линији новосадског аутопута на коридору. Са севера и североистока стижу путеви зрењанински и панчевачки, преко Панчевачког моста. Стари крагујевачки и обреновачки пут доводе путнике из Србије са јужне стране, као и Ибарска магистрала, по много чему чувена. Смедеревским путем ("џадом") стижу путници узводно уз Дунав. Девети је улаз из Загреба, Љубљане...

Десети улаз је ваздушни. Сурчин. Убудуће, можда, и Батајница.

Једанаести улаз је речни. Дунавски Коридор 7. Изволите у пристаниште Београд.

Ваздушни прилаз Београду ће бити све више коришћен, па се Аеродрому "Никола Тесла" у Сурчину придаје посебна пажња у разматрању улагања у модернизацију. Енглески институт за управљање транспортом номиновао је Аеродром "Никола Тесла" за најбољу регионалну ваздушну луку у 2006. години.

Када путници слете у Сурчин радознало отворе очи да први пут виде где су дошли, затичу оно што је видела и Бригит: колико њива, толико и утрине, не баш уредни приградски плацеви, док се не укажу билборди, путокази, сервиси, пумпа, саобраћајна гужва.

Прилаз Београду који се може сматрати најсрамнијим јесте онај железнички преко Старог моста, до Сајмишта. Ако путник стиже ујутро, ноћним возом из Минхена, преко Љубљане и Загреба, па кроз прозор провири напоље, имаће шта да види. Буљуци тамнопуте дечице и одраслих који израњају из гомила смећа, отпадака, шута, бачених предмета и паса који не лају на воз, јер су навикли. Свуда подаље, до уласка на пероне главне железничке станице – складишта, насељени или уништени вагони, страћаре из којих куља дим. Ни педаљ уређеног земљишта, дотераног простора, ниједан знак добродошлице.

Први утисак

Можда је јужни прилаз Београду с Коридора 10, из Ниша (Бугарске, Македоније, Грчке...) најупечатљивији. Када се прође Бубањ-поток и поред Степиног луга, узбрдо, дође до највише тачке, укаже се призор огромног и раштрканог насеља у коме има и солитера и уџерица.

Прилаз из Панчева (Румуније) стална је претња за безбедност. Мост је увек недорађен и само игром околности није дошло до његовог урушавања.

Кад падне кишица а на Панчевачком мосту се поквари бар један аутомобил, још се и обављају "радови на конструкцији моста" (са знаком усклика у троуглу), ред се протегне, а улазак у Београд траје бар пола сата. Лево се указује брдо Звездара, солитери, десно саобраћајна неизвесност на путу ка центру.

Кад се стиже из Смедерева указује се сва разноликост Калуђерице, познате као као "највеће дивље насеље на Балкану". После кривине улази се у Булевар краља Александра (револуције). За дочек су спремне бензинске пумпе, сервиси, салони намештаја и уређаја за домаћинство, фарбаре, продавница одеће "Џабалеску" и ниске куће, свака другачија. Иде се лагано према центру, кроз метеж возила.

Старим авалским путем се стиже на Бањицу. Да није понеке рупе и неуређених ивичњака утисак би био повољан.

На улазу у Београд са Ибарске магистрале најуочљивији су отпади, гробља аутомобила. Злослутна симболика можда није случајна. Тај пут познат је по саобраћајним несрећама. Сада је дотеран и делује "светски" што указује на то да му се указало више пажње, него, рецимо, прилазу из Обреновца. Само онај ко мора, бира пут до Београда од Уба преко Обреновца и Барича, Умке, Остружнице.... Рупе, клизишта, незгодне кривине, све до отвореног пута ка Чукарици. Около су складишта, урушене ограде, нова насеља. Када се уђе у Булевар војводе Мишића може се очекивати да је поплављен и да ће саобраћај бити усмерен преко Топчидера, поред рампе код хиподрома, што значи да су застоји чести.

Гости тек стижу

До септембра ове године у главни град Србије дошло је, и кроз њега прошло, око четврт милиона гостију. Само у јулу ове године у Београду је боравило око двадесет две хиљаде странаца који су "остварили 41.637 ноћења".

У "Јатовој ревији" за путнике пише: "Када гост пређе мост преко Саве, пажњу ће му скренути слојевитост архитектуре, па му се може учинити да се нашао у шаренилу више различитих, или узастопних градова који су се уткали један у други".

Београд је сабирница путева у које утичу многи мали путеви. Речни прилаз води у Карађорђеву улицу. Куда – лево, према Калемегдану, или десно – према Железничкој станици, избор је водича.

Бар због тих туриста што пре би требало уредити призор који им се указује од зграде Капетаније према звонику Саборне цркве. Представник Туристичке организације Београда Дејан Веселинов изјавио је летос да "главном граду тек предстоји нови талас доласка гостију, јер су септембар и октобар традиционално најпосећенији месеци у години".

Када већ прођу кроз сва искушења уласка у Београд, бар ће у њему бити љубазно дочекани. Поред тога што их знатижеља вуче да гледају и Улицу кнеза Милоша и бомбардоване зграде, туристи обилазе Калемегдан, Скадарлију, Кнез-Михаилову улицу и Аду Циганлију. Рајмонд Здешар је изјавио за "Политику" да нигде, а путовао је много, није видео ништа ни налик прелепој Ади Циганлији, са пуно садржаја, усред града. И готово без отпадака.

--------------------------------------------------

Радови "под хитно"

Грађевински инжењер Бранимир Ујдур, помоћник министра за капиталне инвестиције (Сектор за путеве и безбедност саобраћаја), изнео је за наш лист своје виђење стања на прилазима Београду:

"Развијеност путне мреже око неког града указује и на развијеност земље. Из авиона се виде скулптуре у простору, дивни путеви, колективна уметност, божанствене линије које пресецају градско ткиво. То се најбоље уочава, рецимо, у Немачкој или Холандији. Када се авионом прилази Београду види се бивши аутопут (од Загреба) који пролази кроз град као и петље око њега. Нажалост, околина је често неискоришћена и прљава. Дивне реке, а обале запуштене, нарочито десна обала Саве... Па то је катастрофа! Сплавови разбацани, често запуштени.

Транзитни саобраћај треба дислоцирати. Почели су радови на обилазници, одлука владе се примењује ’под хитно’. Ради се део од Остружнице до Ибарске магистрале. На 7,7 километара ’Сектора 4’ има седам мостова и два тунела (Липак и Железник). Значајан је и наставак пута до Бубањ потока, па до Панчева преко новог моста код Винче. Град Београд и Влада Србије заједно ће учествовати у пројекту, обављају се истраживања на тој путањи дугој 21 километар. Радови су веома сложени јер има 1.200 метара мостова, ту су и клизишта и археолошко налазиште Винча. То ће коштати 180 милиона евра. Стари панчевачки мост се сервисира, стручњаци испитују стање и такође ’под хитно’ треба обавити тендер за санацију.

Железнички прилаз Београду из правца Загреба ће бити напуштен отварањем железничке станице Прокоп. Колосеци поред река неће више постојати и на том месту ће бити ослобођено 78 хектара корисног земљишта. Данас тај прилаз Београду изгледа срамно."