Водич за треће доба

У Србији има 1.616.000 пензионера. око 14 одсто преживљава са 11.000 динара месечно. Од 74.864 корисника надокнаде за туђу негу и помоћ, у Београду ову врсту помоћи добија њих11.790, показују подаци Фонда за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО). Годишње Фонд ПИО добије око 85.000 нових пензионера, а остане без 50.000.

– Од почетка ове године до 30. септембра у првостепеном поступку вештачено је 26.500 подносилаца захтева, од тога је око 50 одсто остварило право на накнаду – каже др Дика Кајевић, шеф Одељења за медицинско вештачење Фонда ПИО. У приватне пензијске фондове у Србији до сада је учлањено тек око 216.000 грађана који штеде за спокојну старост.

Тачан број немоћних и болеснихпензионера о којима нема ко да брине није познат, али је евидентирано да око 2.100 особа из престонице користи услуге програма „Помоћ у кући”. У главном граду тренутно има око хиљаду старих који чекају долазак геронтодомаћица.

Од 366.301 пензионера, колико их живи у престоници, њих 65.248 има месечна примања мања од 14.839 динара. Има и оних који после званичног завршетка радног века раде и даље примају заслужену пензију.

Туђа нега и помоћ – искључиво медицинска надокнада

Велики број пензионера у Србији, иако нема основа, тражи надокнаду за туђу негу и помоћ, потврђују подаци Фонда за пензијско и инвалидско осигурање. Новчана накнада за ову врсту помоћи износи 13.434,76 динара.

У Фонду ПИО подсећају да пензионери углавном не схватају да је ова надокнада медицинска, а не социјална категорија.

– На њу имају права само корисници пензије и осигураници који нису способни да се сами брину о себи, али под условом да то оцени надлежни орган вештачења. Пензионери понекад сматрају да је то што су им примања ниска и што немају новца за лекове довољан услов за добијање надокнаде за туђу негу и помоћ. Ми ипак нисмо социјална установа – појашњава др Кајевић.

На накнаду могу да рачунају непокретни, слепи, дементни, они који без туђе помоћи не могу да се хране, облаче и крећу по кући и особе које су на дијализи најмање три пута недељно, уколико имају компликације. Право имају пензионери, свеједно да ли су старосни, инвалидски или породични, запослени и осигураници самосталних делатности, као и пољопривредници, инвалиди рада са преосталом радном способношћу.

Није познато колико у Београду живи немоћних и болесних пензионера који немају никога да брине о њима. Не постоји ниједан званични податак, али је на основу оних који припадају овој категорији, а који су од центара за социјални рад затражили помоћ, евидентирано око 2.100 корисника ових услуга.

На помоћ геронтослужбе могу да рачунају домаћинства чији су чланови болесни и тешко покретни, као и пензионери инвалиди.

О њима брине 690 геронтодомаћица, а престоници недостаје готово 300 жена како би листа чекања за програм „Помоћ у кући” нестала. Оне се брину и о хигијени одеће и постељине, загревају и проветравају станове, помажу пензионерима при кретању, обезбеђују им књиге и новине, уместо њих уплаћују комуналије, воде их лекару. Помоћ изнемоглим особама траје два сата дневно.

– Право на ову врсту услуге имају пензионери који су болесни и који немају сроднике, или када родбина не може да им приушти ваљану заштиту и негу. Услуге геронтодомаћица коштају 26 динара на сат – истиче Милан Кркобабић, заменик градоначелника.

У Геронтолошком центру Београда листа чекања се не смањује.

– Сада има око хиљаду старих који чекају на помоћ у кући. Сваког дана број поднетих захтева се повећава – поручује Бранкица Јанковић, директорка центра.Раде и у пензијиДа ли због вишка слободног времена или недовољно новца који се два пута месечно слива у кућни буџет, пензионери у Србији све више раде и после званичног завршетка радног века. И примају пензију. Посла за њих има, истина – недовољно. Због стереотипа да су старије особе бескорисне и неспособне, послодавци им тешко отварају врата. И док је Законом о пензијско-инвалидском осигурању, који је ступио на снагу 2003. године, дозвољено да старосни и инвалидски пензионери могу да раде, онима који примају породичну пензију то није омогућено.

Особе у годинама најчешће раде као курири, продавци сладоледа, чувари зграда, обављају послове обезбеђења… Неки и даље возе такси, иако су почели да примају пензију. Има и оних којима је свакодневни задатак да притискају дугме за отварање врата у филијалама банака. И у кинеским радњама има места за ову групу грађана, али су услови рада на „црно” такви да већина пензионера одбија понуду. Жене, ипак, прихватају и најчешће чисте станове и чувају децу.

Од 1.200 пензионера колико их има на смештају у четири дома Геронтолошког центра Београд неки раде из хобија, а има и оних којима пензија не може да покрије трошкове смештаја и живота, па морају да се сналазе са стране.

Бранкица Јанковић каже да већина корисника не ради после пензионисања.

– Они који поново заснују радни однос углавном настављају да се баве послом који су радили раније. У нашем центру има новинара, секретара режије, столара, а сви они су одавно завршили радни век. У 20 клубова у Београду за старе има од седам до осам хиљада активних чланова и међу њима мало ко ради – истиче Јанковићка.

Колико је пензионера у Србији склопило уговоре о раду није могуће проверити јер нико не води прецизну евиденцију о томе. Послодавац је у обавези да им плаћа доприносе за пензијско-инвалидско осигурање, али не и здравствено зато што су пензионери за то већ покривени.

Када после извесног времена, а најмање после годину дана, престану да раде, могу да траже од фонда да им се уради прерачун пензије чиме ће она моћи да се повећа.

Инвалидски пензионери могу да раде само по уговору о делу, то јест послове на краће време. Ако надлежни из Фонда ПИО пронађу пријаву на осигурање која није уговор о делу, позивају их на контролни преглед. Чим нешто раде, значи да немају потпуни губитак радне способности на основу којег су стекли инвалидску пензију, објашњавају у фонду. Ако немају потпуни губитак радне способности, укида им се право на инвалидску пензију. Бесплатна разонода

Од 366.301 пензионера, колико их живи у престоници, њих 65.248 има месечна примања мања од 14.839 динара. Они уједно, због статуса најугроженијих, примају и годишњу помоћ од 16.000 динара у четири једнаке рате. Од ових примања махом не могу да преживе. Неки чак помажу децу и унуке. Због немогућности да приуште себи неки хоби а времена имају на претек, стари умеју да се затворе у кућу и из досаде и немоћи падну у депресију.

Управо због тога, каже Милан Кркобабић, заменик градоначелника, град покушава да им обезбеди и приступ културно-забавним дешавањима. Да их извуку из домова и разним бесплатним акцијама забаве и обезбеде да се друже.

– Сви суграђани старији од 65 година, небитно да ли су пензионери или нису, бесплатно користе градски превоз, тако да не брину да ли имају да плате карту и оду на неко дружење. А град је организовао њих неколико. Уз чланске карте „65+” користе фонд јавних библиотека. Корисници имају право да позајме 10 књига на 20 дана, а у библиотеци „Ђорђе Јовановић” имају и бесплатну обуку на рачунарима. Већ је 130 особа добило диплому – прича Кркобабић.

За оне који и даље воле динамичнији живот, обезбеђена је бесплатна рекреација. Ови пензионери од јуна користе базене и вежбају пилатес у Старом ДИФ-у у Делиградској улици.

А после разоноде, иду у клубове за старе – има их 20, уз 13 служби „помоћ у кући”. Посећује их око 20.000 пензионера. Старије суграђане радо дочекују и планинарска друштва и универзитети за треће доба „Ђуро Салај” и „Браћа Стаменковић”.

Дневни клуб за пензионере „Стари град 2” у Светогорској има интернет мрежу, два рачунара и колекцију од 500 књига што људима који у клуб долазе да се друже представља посебан вид забаве. Реновирани су клубови „Гроцка”, „Стари град 2”, „Савски венац 3”, „Палилула” и „Војвода Степа”.

Чланови сваког дана могу да дођу у клуб, прочитају дневну штампу, играју шах, домине, пикадо... Могу да попију чај и кафу за само неколико динара, да ручају за 70 динара. Сваки клуб има одбор који организује књижевне вечери, прославе рођендана и празника, излете, радне терапије, радионице… Пензионери обожавају и игранке уз живу музику, а радо иду и на излете и екскурзије. Ни путовања у бање и на планине нису реткост. Учлањења у планинарска друштва су све популарнија.

Њима нису страни ни програми попут информатичке обуке и учења страних језика. Доста бака и дека одлучује да похађа курсеве како би на интернету могли да комуницирају са децом и унуцима у иностранству. Часови јоге, сликања и цртања идеални су за опуштање, а плес је један од редовних програма – играју они од 55 до 75 година, а нађе се и покоји осамдесетогодишњак.

„Пензија инфо”

Прво специјализовано приватно предузеће „Пензија инфо”, које помаже осигураницима, послодавцима и пензионерима, отворено је недавно у Београду. Ова фирма помаже особама да остваре права из пензијског и инвалидског осигурања. Стручњаци са дугогодишњим искуством у примени прописа у овим областима информишу грађане о условима и поступцима потребним за остваривање осигурања, пружања правних савета, стручне помоћи у прикупљању и сређивању документације и подношењу захтева за добијање пензије. Њима се могу обратити и они који желе да добију стаж у земљи или иностранству. Пензионери могу да рачунају на корисне информације о могућностима коришћења опоравка и рехабилитације, туђе неге, помоћи у кући, набавци помагала...

А „Пензија инфо” даје стручну помоћ и послодавцима и то у тумачењу прописа и поступцима пријаве и одјаве радника.

Марија Бракочевић

Љиљана Перовић

-----------------------------------------------------------

Корисни бројеви телефона и сајтови

– Планинарско друштво „Победа”: 011/2455-781 ww­w.­pdp­obeda.rs

– Планинарско друштво „Железничар”: 064/199-1626 и-мејл: ze­leznic­ar@ya­hoo.com

– Универзитет за треће доба „Ђуро Салај”: 011/3619-273, 3619-430 и ww­w.djuro­salaj.­co.­rs­

– Универзитет за треће доба „Браћа Стаменковић”: 011/3293-980, 751-763 и www.nubs.co.rs
– Aдресе и бројеви телефона дневних центара и клубова www.beograd.org.rs