Савременици 19. века

Зорица Јанковић је историчар, запослена у Историјском музеју Србије. Своје прве радове посветила је Кнезу Михаилу Обреновићу и његовим савременицима. Један од њих је и Љубомир – Љуба Ненадовић, професор, дипломата, академик, књижевник и новинар. Познатог по благој нарави, сина Проте Матеје и унука Кнеза Алексе Ненадовића, из милоште су назвали Чика Љуба.

Овој знаменитој личности српске историје, човеку снажног интелекта, поети са јуначким породичним кореном, Београд се достојно одужио. У строгом центру града постоји улица са његовим именом. Она полази од Трга Републике, од Споменика Кнезу Михаилу и спаја се опет са Улицом Кнеза Михаила.

Живот и историја

– Пролазећи овуда, често сам себи говорила – од Кнеза Михаила до Кнеза Михаила. Јер Чика Љубина улица, као мало која, повезује трг на којем је споменик Кнезу Михаилу и улицу која носи његово име – запажа кустос Историјског музеја.

– Њих двојица су били велики пријатељи. Љубу Ненадовића је красило европско образовање, а говорио је неколико светских језика. Писао је песме, приповетке, приче, а већина га памти по путопису "Писма из Италије". Сви су га знали као Чика Љубу. Био је пријатељ и са Његошем, дивио се црногорском чојству и јунаштву. Као резултат преписке са кнезом Данилом, настало је његово дело "О Црногорцима". После убиства Кнеза Михаила, са којим је био близак, боловао је дуго. Посебно му је било тешко што је у атентату учествовао један од његове браће. Београд је, ипак, доживео да има две улице, једну поред друге, које подсећају на његову не тако давну прошлост – каже ауторка књиге "Пут у Цариград".

– Од здања која се налазе у близини, за мене је најважнији Филозофски факултет, где сам студирала. На факултет сам долазила из правца Трга Републике. После проласка кроз саобраћајне гужве, задовољно сам упливавала у ову оазу спокојства и мира. Никада нисам ишла тротоаром, увек по средини. Бројала сам сопствене кораке, у улици која није дужа од триста метара. Та игра је отпочињала код позоришта "Бошко Буха", завршавала се на Студентском платоу. Треба поменути да и околне улице носе имена знаменитих људи 19. века, који су такође били савременици Љубе Ненадовића. Тако се Чика Љубина  блиско додирује са Змај Јовином, а секу је Улица Марка Лека, хемичара, Лазе Пачуа, некадашњег министра финансија. Имајући у виду да су амбасаде великих држава углавном смештене у велике зграде, често сам се питала зашто Аустралија своју амбасаду има у малој улици и још мањој згради. Одговор није тежак – данас је реткост пронаћи релативно мирно место, а у строгом центру града – примећује саговорница.

Српски музеј

Рођена у Панчеву, већ две године живи на Бановом брду, подједнаком жестином брани центар града.

–  И данас сам емотивно везана за Чика Љубину, редовно пролазим туда када се враћам с посла. Колико пута сам погледом окрзнула вредне архитектонске грађевине у њој. Размишљам како би било када би је поплочали жутим коцкицама, какве су постављене у Булевару. Ова улица нема довољно светла, жута боја би је, чини ми се, отворила, дала нову димензију. Надам се да дужина од триста метара није велики намет за градску касу – закључује. Међутим, има једну примедбу.

– Свака држава има свој национални музеј, а код нас се мало зна о српском националном музеју. Немамо свој простор, што је велика грешка. Народни музеј на Тргу Републике је уметнички, археолошки. Док се код нас  чува велико национално благо, а немамо адекватне услове. Уверена сам да такве збирке заслужују репрезентативан оквир. Када дођу гости из иностранства, прво што питају и траже да виде јесте музеј народа који су посетили – напомиње Јанковићева.

 По њеном схватању, зграда Српске академије наука и уметности издваја се у вредносном смислу. Она сматра да централно градско језгро заслужује посебну атмосферу.

– Требало би да се осећа свечана атмосфера, јер, када крену у центар, грађани имају обичај да се лепо обуку. Зато и главне улице морају да имају такав изглед – напомиње Зорица Јанковић која поводом сто двадесет пет година од успостављања дипломатских  односа између Кнежевине Србије и Сједињених Држава припрема изузетну изложбу која ће средином октобра бити представљена у Старом двору.