Замрзнута брзина

Више од стотину пута брже од садашњих чипова, зар то није подвиг? И нова граница у брзини.
Недавно су стручњаци ИБМ-а и истраживачи Џорџија института за технологију у Атланти начинили транзистор од 500 гигахерца (GHz) или 500 милијарди радних тактова у секунди!
У лабораторијским условима с (криогеничким) хлађењем течним хелијумом на 232,7 степени Целзијуса испод нуле. На собној температури број обртаја (учесталост) снижава се на, отприлике, 350 гигахерца. Ни то није мало, помислићете. И бићете у праву.
Данашњи најбржи микропроцесори у личним рачунарима су, управо, толики спорији. Ако поменемо сабраћу у мобилним телефонима (два гигахерца), успорење се увећава два и по пута.

Један од учесника у вишегодишњем подухвату је то овако описао: можемо да склопимо (тркачки) аутомобил који јури око 390 километара на сат, сада морамо да научимо како да их правимо у хиљадама комада.

Већина претходних убрзавања чипова темељила се на смањењу транзистора, америчка компанија се определила да обједини својства два хемијска једињења (материјала) – силицијума и германијума, да би из оба, а нарочито првог, извукла и последње атоме снаге. Шта то значи?

"Велики плави" је још 1989. разгласио да је први загазио у силицум-галијумски технолошки свет, а девет година доцније прилично моћне чипове, којих је до наших дана испоручио стотине милиона. Захват подразумева да се пропусна моћ електричног сигнала у силицијуму убрза додавањем германијума, што исходује делотворнијим обављањем задатака. Обара се потрошња, а подиже учинак.

Силицијуму је одавно предсказан крај, подсетимо ли се чувеног Муровог закона. С новим освежењем крвне слике – убризгавањем германијума у вишеслојне полупроводничке плочице (вејфер) у атомским износима, остаће у трци, најмање, још неколико година. Један од разлога је и тај што се задржавају и постојећа опрема и поступак производње.

У ИБМ-у се израђују полупроводничке обланде чија дебљина не премашује 200 милиметара.

Кочић у хитрости предења микрочипова пободен је прилично далеко захваљујући двополном силицијум-германијумском споју и веома ниској температури. Стручњаци, међутим, сматрају да се брзина може удвостручити на собној топлоти – чак на један терахерц (хиљаду гигахерца), на шта упућују рачунарска опонашања.

Сада смо у строју који маршира према том одредишту, сликовито је описао један од истраживача. Пре 15 до 30 година отворен је прозор да се данас оствари нешто што је тада било само у мислима.

Али, следећи корак је да научници подробно проуче физичке законе у справама с таквим "мозгом и срцем", особито на великој хладноћи када се испољавају друкчија својства. Досадашњи распон исказан на Целзијусовој лествици иде од 180 испод до 120 степени изнад нуле. За свемирске услове он би морао да се растегне и према једном и према другом крају. Уосталом, у овоме је учествовала и НАСА.

И у земаљским околностима, као што су телекомуникационе везе, даљинско управљање и војна опрема, надасве брза електронска кола и те како се нестрпљиво ишчекују.

Замислите само да у следећих неколико година прослеђујете DVD филмове кроз бежичну мрежу за само пет секунди!

Веома брзи рачунари и бежичне мреже су нам надохват руке.