Не живи се од комплимената

За разлику од бројних бендова и извођача који се ове јесени концертима у Београду боре за пуну „Арену” и што више наслова у новинама издвојио се један, који ће 7. новембра у београдском Студентском културном центру, без велике помпе наступити „за душу” својих фанова – „Тинејџ фанклаб”.

Настали на плодном тлу шкотске C86 сцене „Тинејџ фанклаб” су током деведесетих врло брзо постали миљеници алт-поп-рок сцене. Међу њиховим фановима, између осталих, нашли су се и Курт Кобејн, чланови састава „Оејзис”, Пол Велер, Били Брег, писац Ник Хорнби...

Покојни фронтмен „Нирване” није се либио да их у више наврата смело назове „најбољим саставом на свету”, док су за браћу Галагер креативни Шкоти представљали „други најбољи бенд” (за лидере су нескромно сматрали себе).

Фронтмен „највећег малог бенда на свету” како га и данас многи зову, Норман Блејк за „Политику” скромно каже да хвалоспеви реномираних колега и свирање са великим бендовима није битно утицало на њихову популарност и посету на концертима.

– Једном смо рецимо, били на турнеји са „Рејдиохед”. Била је то врло пријатна турнеја, лепо су нас пазили. Али нисмо имали утисак да нам је то ишта помогло. Мислим, није нам ни одмогло, али смо пристали само зато што су нас момци љубазно питали. Турнеја са великим бендом не значи да ће вас публика убудуће доводити у везу с тим именом, мислећи да сте пријатељи. То просто не функционише на тај начин.

Блејк додаје да не примећује неку посебну разлику између турнеја и учесталости проба у данашње време од оног од пре двадесетак година.

– Свирамо отприлике истим интензитетом као некада. Можда смо тада само мало више пили (смех). У суштини, и некада и сада налазимо се 3-4 дана пре турнеје и имамо тек неколико проба. Никада нисмо много вежбали пре турнеја јер нам у сваком случају следе десетине концерата, а већину тих песама ионако већ знамо напамет.

Предстојећи концерт у Београду биће прилика да, поред старих хитова „Тинејџ фанклаб” представе и недавно објављени албум „Shadows”, који критичари сматрају за њихов најуспешнији у последњих 13 година.

Питали смо Нормана када је успео да себи приушти да музика буде његово једино занимање?

–Да будем искрен, нама је од самог почетка групе музика била једино занимање. Истина, никада нисмо много зарађивали, вероватно зато и данас имамо тај исти посао.

Без икаквог клишеа Блејк (који однедавно живи у Канади) признаје да је музиком фасциниран и у слободно време.

–Константно обилазим продавнице плоча. Одувек сам волео радње са плочама, а овде на северноамеричком континенту постоји безброј музичких „секнд-хенд” продавница које су рај за колекционара попут мене.

Без обзира на то, што у медијском смислу можда никад неће бити популарни као неке њихове колеге, Блејк закључује да је апсолутно задовољан у неку руку култним статусом који „Тинејџ фанклаб” данас ужива у свету.

–Било би лепо да продамо мало више албума. Али, с друге стране, тренутно смо на турнеји по Јапану и Кореји, то је веома узбудљиво. Први пут долазимо у Београд, у Србију. Плаћају нас да свирамо и посетимо та невероватна места. То је потпуни успех, зар не?

Адријан Чолаковић