Ne živi se od komplimenata

Za razliku od brojnih bendova i izvođača koji se ove jeseni koncertima u Beogradu bore za punu „Arenu” i što više naslova u novinama izdvojio se jedan, koji će 7. novembra u beogradskom Studentskom kulturnom centru, bez velike pompe nastupiti „za dušu” svojih fanova – „Tinejdž fanklab”.

Nastali na plodnom tlu škotske C86 scene „Tinejdž fanklab” su tokom devedesetih vrlo brzo postali miljenici alt-pop-rok scene. Među njihovim fanovima, između ostalih, našli su se i Kurt Kobejn, članovi sastava „Oejzis”, Pol Veler, Bili Breg, pisac Nik Hornbi...

Pokojni frontmen „Nirvane” nije se libio da ih u više navrata smelo nazove „najboljim sastavom na svetu”, dok su za braću Galager kreativni Škoti predstavljali „drugi najbolji bend” (za lidere su neskromno smatrali sebe).

Frontmen „najvećeg malog benda na svetu” kako ga i danas mnogi zovu, Norman Blejk za „Politiku” skromno kaže da hvalospevi renomiranih kolega i sviranje sa velikim bendovima nije bitno uticalo na njihovu popularnost i posetu na koncertima.

– Jednom smo recimo, bili na turneji sa „Rejdiohed”. Bila je to vrlo prijatna turneja, lepo su nas pazili. Ali nismo imali utisak da nam je to išta pomoglo. Mislim, nije nam ni odmoglo, ali smo pristali samo zato što su nas momci ljubazno pitali. Turneja sa velikim bendom ne znači da će vas publika ubuduće dovoditi u vezu s tim imenom, misleći da ste prijatelji. To prosto ne funkcioniše na taj način.

Blejk dodaje da ne primećuje neku posebnu razliku između turneja i učestalosti proba u današnje vreme od onog od pre dvadesetak godina.

– Sviramo otprilike istim intenzitetom kao nekada. Možda smo tada samo malo više pili (smeh). U suštini, i nekada i sada nalazimo se 3-4 dana pre turneje i imamo tek nekoliko proba. Nikada nismo mnogo vežbali pre turneja jer nam u svakom slučaju slede desetine koncerata, a većinu tih pesama ionako već znamo napamet.

Predstojeći koncert u Beogradu biće prilika da, pored starih hitova „Tinejdž fanklab” predstave i nedavno objavljeni album „Shadows”, koji kritičari smatraju za njihov najuspešniji u poslednjih 13 godina.

Pitali smo Normana kada je uspeo da sebi priušti da muzika bude njegovo jedino zanimanje?

–Da budem iskren, nama je od samog početka grupe muzika bila jedino zanimanje. Istina, nikada nismo mnogo zarađivali, verovatno zato i danas imamo taj isti posao.

Bez ikakvog klišea Blejk (koji odnedavno živi u Kanadi) priznaje da je muzikom fasciniran i u slobodno vreme.

–Konstantno obilazim prodavnice ploča. Oduvek sam voleo radnje sa pločama, a ovde na severnoameričkom kontinentu postoji bezbroj muzičkih „seknd-hend” prodavnica koje su raj za kolekcionara poput mene.

Bez obzira na to, što u medijskom smislu možda nikad neće biti popularni kao neke njihove kolege, Blejk zaključuje da je apsolutno zadovoljan u neku ruku kultnim statusom koji „Tinejdž fanklab” danas uživa u svetu.

–Bilo bi lepo da prodamo malo više albuma. Ali, s druge strane, trenutno smo na turneji po Japanu i Koreji, to je veoma uzbudljivo. Prvi put dolazimo u Beograd, u Srbiju. Plaćaju nas da sviramo i posetimo ta neverovatna mesta. To je potpuni uspeh, zar ne?

Adrijan Čolaković