Putin sahranio „duh Enkoridža”

Enkoridž je, bar u političkom smislu, prestao da postoji kao okvir na koji bi se Moskva mogla pozivati u razgovorima o Ukrajini. Vladimir Putin je u intervjuu Pavlu Zarubinu jasno stavio do znanja da dogovori koji su u jednom trenutku predstavljani kao mogući diplomatski proboj više ne mogu biti osnova za rešavanje sukoba.

Ruski predsednik to nije predstavio kao odustajanje Moskve od pregovora, već kao priznanje nove realnosti. U njegovoj interpretaciji, za svaki sporazum potrebne su najmanje dve strane, a Vašington više ne pokazuje spremnost da se drži onoga što je, prema ruskom čitanju događaja, u Enkoridžu bilo dogovoreno ili bar ozbiljno razmatrano.

Putin je time, praktično, oslobodio Donalda Trampa obaveze da se poziva na „duh Enkoridža”, ali nije odbacio mogućnost američkog posredovanja u rusko-ukrajinskom sukobu. Naprotiv, ostavio je prostor za novu diplomatsku formulu, ali na potpuno drugačijoj osnovi, koja tek treba da bude stvorena.

Ta osnova, po svemu sudeći, neće biti rezultat diplomatske volje Kijeva ili evropskih prestonica, već odnosa snaga na terenu. Upravo u tome leži suština Putinove poruke. Moskva ne namerava da žuri, neće praviti poteze koji bi izgledali kao ustupak pod pritiskom, već će nastaviti da vojnim putem popravlja svoju pregovaračku poziciju.

Poslednjih nedelja Kijev i njegovi evropski saveznici nastoje da prikažu kako se ravnoteža na frontu menja u korist Ukrajine. U taj narativ uklapaju se udari po ruskim regionima u dubini teritorije, napadi na energetsku infrastrukturu, problemi sa snabdevanjem gorivom i pritisak na Krim. Za Moskvu, međutim, to nije dokaz ukrajinske strateške prednosti, već deo šire informacione operacije čiji je cilj da utiče na rusko javno mnjenje, zapadne prestonice i samog Trampa.

Putin je to formulisao jednostavno, ako Ukrajina, kako tvrde njeni saveznici, zaista pobeđuje i osvaja sve više prostora, zašto onda Kijev i Zapad sve više govore o prekidu vatre i pregovorima. U tom pitanju sadržana je glavna poruka Kremlja - Moskva smatra da vreme ne radi protiv nje.

„Ako je sve to zaista tačno i Ukrajina pobeđuje, onda zapadni lideri treba samo da sačekaju, pa će cilj strateškog poraza Rusije biti postignut sam od sebe. Neka čekaju. A naše trupe će obaviti svoj posao”, poručio je Putin.

To je nova ruska taktika u najkraćem obliku: bez naglih poteza, bez prihvatanja nepovoljnih političkih formula i bez pregovora koji bi zamrzli sadašnje stanje na terenu. Moskva će, kako se može zaključiti iz Putinovog nastupa, čekati trenutak u kojem će vojni rezultati postati dovoljno vidljivi da proizvedu novu diplomatsku realnost.

U tom kontekstu posebno je značajno što je Putin govorio o „konačnom oslobođenju Donbasa i Novorusije”. Ta formulacija nije slučajna. Ona pokazuje da Moskva svoj cilj više ne vezuje samo za Donbas, već ostavlja prostor za šire političko i teritorijalno tumačenje budućih zahteva.

Zato se može reći da Enkoridž nije samo odbačen kao potrošena diplomatska epizoda, već je zamenjen strategijom strpljivog pritiska. Putinova poruka je da će se novi pregovori, ako ih bude, voditi tek kada se na terenu stvori nova ravnoteža, a ne na osnovu starih obećanja koja Vašington više ne želi da nosi kao politički teret.

Za Kijev i evropske saveznike to znači da Moskva ne prihvata prekid neprijateljstava kao način da se zaustavi ruski napredak, već kao mogućnost koja će biti razmatrana tek kada odgovara ruskim uslovima. Za Vašington, poruka je još direktnija: posredovanje je moguće, ali ne više u okviru Enkoridža, već samo u okviru nove realnosti koju Kremlj namerava da nametne na frontu.