Силајџићева политика нас је коштала

Од нашег дописника

Сарајево, 15. октобра – Прошлост не можемо променити, али можемо направити бољу будућност ако се отргнемо балканским инатима и ирационалностима, сматра Бакир Изетбеговић, новоизабрани бошњачки члан Председништва Босне и Херцеговине. У ексклузивном интервјуу за „Политику” Изетбеговић говори о штетности „тврде политике” коју је водио његов претходник Харис Силајџић, о себи као „реалном политичару” који је апсолутно убеђен да само договор, кад је у питању БиХ, може релаксирати односе у земљи, унапредити економску ситуацију и стабилизовати мир. Истовремено обећава да ће се потрудити да ствари у Председништву БиХ функционишу на „неки други начин”.

САД и ЕУ позивају све лидере БиХ на консензус како би се превладале поделе због којих је земља на зачељу листе кандидата за НАТО и ЕУ. Какав ће бити ваш одговор и које практичне кораке планирате да би се рампе подела коначно подигле?

БиХ је богата земља, поседује ресурсе, а њени грађани су сиромашни. БиХ нема алтернативу кад је у питању прикључење ЕУ, а на зачељу је тог процеса. За ове две аномалије криви су лидери који себично свађају народе, плаше их, обећавају нереалне националне пројекте, уместо да се окрену реалности и будућности и направе заједнички искорак ка бољем животу. Позваћу их да заједнички направимо кораке који су заиста у интересу народа и грађана, чије ефекте ћемо брзо видети, дакле убрзани европски пут, престанак свађа и претњи, мир, безбедност, привлачење страних инвестиција, капитала, запошљавање...

Изјавили сте да нећете следити политику свога претходника Хариса Силајџића?

Он није добро проценио ефекте тврде политике коју је водио, преговарао је у стилу све или ништа, и добивао је ништа или скоро ништа. Реакција Американаца, Европљана и Срба који живе у БиХ није била онаква какву је очекивао, није добро проценио. И то нас је коштало.

Колико је посредовање Турске помогло смиривању реторике и исказаној жељи Бошњака да се почне дијалог и да ли ћете и даље подржавати ангажман Анкаре у региону?

СДА, странка којој припадам, води исту политику годинама. Због спремности на компромис губили смо на изборима, наш народ нас понекад није разумео и подржавао. Нема то везе са утицајем Турака, то је био наш избор. А што се тиче Анкаре, мислим да су они помогли да се неки лед између Сарајева и Београда почне отапати, и то је добро. Ако тако наставе, њихов ангажман је добродошао.

Многи Срби, као и Хрвати, показују према Вама опрез, па и сумњу због породичног наслеђа и подсећања на ратна времена. Ви их изненађујете говорећи о компромису, помирењу и пријатељским односима у региону. Да ли то значи да се зарад будућности одричете прошлости?

Нисам ја одредио прошлост, није је одредио ни мој отац, одредили су је Милошевић и Туђман у Карађорђеву пре 19 година. А породично наслеђе јесте политика договора, мирења, заједништва. И Алију су сместили тамо где му није место, међу господаре рата. Алија је мрзео рат, али га је морао водити, бранити се. Било како било, прошлост не можемо променити, можемо направити бољу будућност ако се отргнемо балканским инатима и ирационалностима.

Шта замерате Жељку Комшићу, а шта Милораду Додику?

Додику замерам то што прети са референдумима, некаквим мирним раздруживањем, што развлачи народу памет и нерве без потребе. Довољно је насиља и неправде направљено Бошњацима у Сребреници, Кератерму, Мањачи и Козарцу да би их се наставило провоцирати идејама како ће та места бити одвојена од БиХ. Додик би требало да престане са причама које су увредљиве и уз то потпуно нереалне, противне Дејтону, Уставу БиХ и интересу велесила. Боље му је да се са нама позабави економијом, јер пензионери у РС имају најниже пензије у Европи. Довољан им је тај проблем да би им требао још један – неизбежан сукоб са босанским патриотима ако се оживи насилни пројекат Милошевића и Караџића. Што се Комшића тиче, њега не познајем довољно, надам се доброј сарадњи с њим.

Хрвати најављују трећи ентитет са хрватском већином. Како то коментаришете?

То је утопија. Кад није могло 1992, у онаквој констелацији односа, зашто би могло 2010!

Да ли је сазрело време да високи представник напусти БиХ, на чему инсистира РС, а подржава Русија?

Није. Позиција ОХР-а је део дејтонског устроја БиХ и без тог механизма арбитраже дошло би до нерешивих блокада. Мислим да ту ствар треба решавати кроз уставну реформу, тако да би се уместо ОХР-а уградили домаћи механизми.

Шта мислите кад ће БиХ етно-странке заменити озбиљним политичким партијама?

Две победничке СДП и СНСД су социјалдемократске. Тренутно су у лошим односима, али можда их успеју поправити. Па ваљда ће бити склонији договору од нас ’националиста’.

Односи Србије и БиХ тек однедавно су почели да се отопљавају, неки кажу на штету односа Београда и Бањалуке. Српски државни врх сасвим је јасно на последњим изборима подржао Додика. Какав ће бити ефекат на сарадњу Београда и Сарајева?

Председник Србије Борис Тадић подржава целовитост БиХ, потписник је Истанбулске декларације, а и пријатељ је са Милорадом Додиком. Подржава његову партију у изборима, али битно је да не подржава његове изјаве о референдумима и раздруживању.

Какву ћете политику водити према суседима? У историји Председништва БиХ није забележена ниједна званична посета суседним земљама.

Покушаћу да поправим те односе, али за договор потребно је двоје. Мислим да је време да се односи поправе, то је напросто у интересу и Србије и Хрватске и БиХ. Морамо решити међусобна отворена питања, поправити односе у регији ако желимо убрзати пут ка евроатлантским интеграцијама.

По професији сте инжењер архитектуре. Оно што је одредило Вашу биографију је, заправо, чињеница да сте син Алије Изетбеговића и Ви с поносом истичете да сте политику учили од оца „који је правио БиХ и са онима које није волео”. Међутим, прво сте били син затвореника, а онда високог државника. Колико је то у политичком смислу за Вас предност, а колико бреме?

Са онима који су волели БиХ, али и са онима који је нису волели, тако сам рекао и тако је то и било. Чињеница да сам син Алије Изетбеговића ми је сасвим сигурно од велике помоћи, и чини ме поносним. Он је био добар и велики човек без обзира које је одело носио, председничко или затвореничко.

Душанка Станишић