Дом као сламка спаса

Деца која стигну у Прихватилиште збрињавају се на најбољи могући начин. Сви запослени у Прихватилишту сваком детету посвећују пажњу и воде рачуна да нико не буде запостављен, јер су свесни да је реч о категорији која је у специфичним околностима.

Замислите ситуацију у којој се нашао ромски малишан чије је детињство обележено растом уз оца. Мали Есад је стигао једне ноћи у Прихватну станицу. Довели су га јер није имао где да оде. Живео је са оцем коме је позлило. Остао је сам.

У Прихватилишту је врло брзо постао мезимац свих јер је био најмлађи и најситнији. Недостајала му је пажња. И мени, чим би се појавила на вратима, трчао ми је у сусрет раширених руку да га загрлим и пољубим у образ.

Отац, који је водио рачуна о малом Есаду, чинио је то веома брижно упркос сиромаштву, али је малишан имао најосновније за живот.

– Тата ми се изненада разболео. Морао је у болницу. Остао је на лечењу. Не знам колико ће тамо остати. Повредио је десну руку. Жао ми га је. А знам да мора да се оперише и опорави.

Има тек осам година и за њега васпитачи кажу да је најбољи од све деце. Тако мали, а вредан да му нема равна. Први устаје и одмах почне с чишћењем просторија. Није му тешко да се лати било каквог посла. Увек се јавља ако треба нешто да се донесе или однесе, принесе...

– Не идем у школу. Сад ће да ме упишу. Радујем се. Добићу књиге и свеске. Научићу да читам и пишем.

Есадово детињство обележено је животом у бараци на ободу града у којој није било струје, а вода је била напољу. Зими би чесма заледила па се тешко долазило до питке воде. Есадова мајка давно је напустила брвнару, мужа и сина и отишла својим путем. Не виђа Есада. А он каже да зна где је, али не мари за њу.

– Живи тамо крај Дунава. Удала се.

Да не постоји установа као што је Прихватилиште овај малишан био би препуштен сам себи. Боравак у Прихватилишту омогућио му је да има кров над главом, храну, одећу, обућу...

Познато је да је за свако дете најбоље да расте у сложној породици. Нажалост, немају сва деца ту срећу. Има оне која стижу у домове без родитељског старања као и мали Есад јер му је отац постао неспособан за рад.

Снежана Прљевић

-------------------------------------------------------

Деци од срца

Сваки динар донације Прихватилишту за децу и Прихватној станици добро је дошао.

Динарски рачун: Прималац: Завод за васпитање деце и омладине, Булевар ослобођења 219, 11000 Београд. Сврха уплате: Уплата за пројекат „Победи за децу Прихватилишта бр. 08-979”. Број рачуна: 840-1421761-32

Девизни рачун: Сврха уплате: Донација за пројекат „Победи за децу Прихватилишта”

01-504100-100007693-000000-0000 – Девизни рачун Републике Србије – РС – Завод за васпитање деце и омладине, Београд

IBAN број: РС 35908504100000769397

Уплату у еврима у корист рачуна Завода за васпитање деце и омладине, Београд, на број: 01-504100-100007693-000000-0000 код Народне банке Србије, Краља Петра 12, Београд, Република Србија