Непоштене "маме" преносе богатство поштеној "деци"

Осигуравајуће куће, чији су оснивачи стране компаније, до сада су закључиле, како се процењује, око 200.000 уговора о осигурању живота на 20 до 25 година, са просечном годишњом премијом од 1.000 евра.
На тај начин годишње се одлива у иностранство, како истиче Томислав Петровић, стручњак за осигурање, око 200 милиона евра. Неки уговори важе и од 1990. године, што значи да је наша земља од тада оштећена за неколико милијарди евра.

Народна банка Србије недавно је упозорила да полисе у Србији могу издавати само друштва за осигурање са њеном дозволом и да се куповином полисе, које продају компаније из иностранства, грађани излажу ризику да изгубе уложене паре. Поред тога, њихова продаја на страном језику је кривично дело. До сада се јавио велики број грађана, од којих 80 одсто поседују полисе на страном језику, па су осигураници збуњени и осећају се превареним.

Многи су мислили да купују пензионо осигурање. Други су веровали, како су им заступници рекли, да на основу такве полисе стичу право на кредит, који ни у једној банци нису могли да добију, а уверавали су их чак и да могу да продају овакве полисе осигурања другим грађанима.

Навикли на нејасноће и банкарска поткрадања, осигурани грађани се сада питају шта ће бити са таквим полисама. Народна банке сматра да би се ова ситуација могла превазићи тако што би иностране осигуравајуће куће портфељ пренеле на истоимено друштво које послује у Србији, што је случај са Граве и Винер штедиша осигурањем. НБС, такође, сматра да би такво решење омогућило осигураницима да задрже иста права по закљученим уговорима и да истовремено имају легалан уговор са друштвом за осигурање које је основано по нашим прописима, а чији су оснивачи компаније са којима, иначе, имају уговор о осигурању.

Законом о осигурању из 2004, иначе, прописано је да се код стране компаније могу осигурати имовина и лица од ризика од којих се у Србији не осигурава, као и друга имовина и лица за које то влада пропише. Влада је недавно донела Уредбу о томе која се имовина и лица могу осигурати код иностране осигуравајуће куће. Ова уредба је веома важна, каже Петровић, јер се тиме спречава одливање девизних средстава у иностранство, а нарочито осигурањем живота у девизама. Све земље на свету, како истиче, имају овакве прописе.

– Остала је законска одредба да су ти уговори ништави и за њих су прописане санкције. Ову проблематику регулише и нови Закон о девизном пословању, односно капиталне послове – плаћања премије, исплата обавеза из уговора о осигурању у девизама. Овим законом, који се много разликује од ранијих, прописује се казна за резидента – правно и одговорно лице због плаћања премије осигурања на основу уговора који је закључен са иностраном осигуравајућом кућом, а који није дозвољен законом о осигурању, а за исти прекршај и грађани. Међутим, по једној одредби тог закона поступак се не може покренути после три године од дана када је прекршај учињен. То значи да све што је пре тога осигурано не подлеже санкцији и да је – опроштено – истиче саговорник, додавши да је то супротно кривичном законику.

Грађани су се жалили да су преварени обећањима да могу да дигну кредит уз полисе свог животног осигурања. Министарство финансија као и НБС располажу, како истиче, писаним документима заступника страног друштва за осигурање и обавештење која страна банка гарантује за те кредите.

– Уместо да се предузму мере за спречавање одливања девиза у иностранство, донети су нови прописи који то омогућавају. Сада је дозвољено да се из земље изнесе 5.000 евра, што је добра стимулација за заступнике страних осигуравајућих кућа и инвестиционих фондова да прошире делатност и добију провизију у кешу, без плаћања пореза – каже Петровић.

Предлог решења НБС да се одливена премија осигурања код страних друштава пренесе њиховим "кћерима", основаним по нашим прописима, по нашем саговорнику подсећа на "непоштене маме" које преносе богатство "поштеној деци" и нелогично је.

Иако из НБС тврде да би из таквих трансанкција сви били задовољни и да би осигураници тако имали легалне уговоре, Петровић тврди да је то правно немогуће, јер НБС предлаже да се накнадно оснаже неважећи правни послови. То би било, упозорава, у супротности са чл. 110 и 107 Закона о облигационим односима, јер "што се грбаво роди, време не исправи", што је од почетка незаконито, то временом законито не постаје. НБС треба овај проблем да реши сагласно нашим и прописима земље из које је осигуравајућа кућа, ЕУ и ОЕЦД-а. Јер, како закључује, НБС располаже са свим релевантним подацима за решење настале ситуације, само треба да поступи по закону према друштвима за осигурање и њиховим заступницима.

-----------------------------------------------------------

Двојни заступници

Наши грађани закључују уговоре о осигурању живота код страних друштава преко заступника. Међутим, заступници паралелно раде законито за наше осигуравајуће друштво и незаконито – за страно у сразмери 1:10 у корист страног. Последњих година они учлањују наше грађане у стране инвестиционе фондове.