Обаме поново агитују заједно

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 18. октобра – Барак и Мишел Обама поново су заједно у изборној кампањи, настојећи да малодушној изборној бази Демократске партије, две недеље уочи избора за Конгрес (цео Представнички дом и трећину Сената), обнове онај ентузијазам који су успешно пробудили у председничкој кампањи 2008, мада су обоје свесни да се у међувремену доста тога променило. „Будимо поштени, ово су другачији избори”, речи су самог председника које је изговорио јуче на митингу са око 35.000 учесника у држави Охајо.

Помоћ прве даме је ипак добродошла, с обзиром на то да је она једна од најпопуларнијих личности из редова демократа, које оправдано страхују да би 2. новембра могли да изгубе већину коју су пре две године освојили у 435-чланом Представничком дому, а можда и доминацију у Сенату, у којем свака од 50 федералних држава има по два представника.

Прогнозе изборног исхода су, међутим, веома опрезне: премда се чини да је, као и пре две године, већина за промену (овога пута у корист конзервативне републиканске опозиције), рачуна се да би многи бирачи у последњи час могли да се предомисле и прихвате оно што им поручује управо брачни пар Обама: да би највећа грешка коју би могли да учине био „повратак на политику која нам је донела све ове невоље”.

По традицији, партија на власти је обично бивала губитник на конгресним изборима на половини председничког мандата (сваке две године гласа се за цео састав Представничког дома, трећину сенатора и један број гувернера федералних држава). Против Обаме је међутим и неповољна економска ситуација, а кад је економији лоше, лоше пролазе и најспособнији председници. Из простог разлога што су се у Белој кући „затекли кад је музика престала”.

Музика је додуше престала знатно пре него што је Обама формално преузео кормило нације од свог претходника Џорџа Буша, али проблем је у томе што, иако је акутна фаза кризе прошла, нема знакова опоравка у кључној области, запошљавању. Америка је у последње три године остала без више од седам милиона радних места и то још није надокнадила: стопа незапослености тврдоглаво опстаје на око 10 одсто (тренутно 9,6), што уноси велику дозу несигурности, па и егзистенцијалног страха, код оног слоја који је кључан у сваком изборном окршају, код америчке средње класе.

Док републиканци сматрају да ће клатно бирачког расположења овога пута да пређе на њихову страну, демократе се боре са још једним отежавајућим фактором, овога пута у сопственим редовима: унутрашњим нејединством. Партија која се сматра либералним крилом америчке политике у свом табору има и конзервативно крило, чији се представници у овој кампањи дистанцирају и од сопствених лидера.

Неки су тако дискретно ставили до знања да им није потребна помоћ Обаме, јер би, верују, могла више да им штети него користи. Веома гласно, међутим, говоре против другог лидера демократа, председавајуће Представничког дома Ненси Пелоси. То су они демократски конгресмени који у Представничком дому нису дали свој глас за Обамине реформске законе (о здравственој реформи, регулисању Волстрита...), а данас бираче у својим такође конзервативним изборним јединицама настоје да придобију изношењем бројева колико пута су гласали против спикерке – и већине сопствене партије.

То може изгледати чудно, али у америчком систему не постоје посланичке „бланко оставке”: сваки конгресмен је изабран пре свега због сопствених политичких уверења и програма, а припадност партији је само шири политички рам у којем стоји њихова слика. Разуме се, ниједан од њих нема ништа против пара које за кампању добија из партијске централе, упркос томе што што одговара својим бирачима, а мање партијском врху.

Што се Обаме тиче, он сасвим сигурно рачуна да ће од новембра имати мање пријатеља у Конгресу и, судећи према сигналима из Беле куће, увелико осмишљава стратегију за другу половину првог мандата, који је углавном припрема терена за освајање другог.

Ти сигнали су промена неких кључних личности у непосредном окружењу: из председниковог тима су тако отишли шеф кабинета Рам Емануел и саветник за националну безбедност генерал Џејмс Џонс, а најављено је и скоро повлачење секретара за одбрану Роберта Гејтса.

У сваком случају, сигурно је једино да ће економија бити у првом плану, при чему Обама донекле мења приступ, поручујући (у великом тексту који је о његовом „образовању” у недељу објавио магазин „Њујорк тајмс”) да је „успех на средокраћи између политике и њене примене” и напомену да се „не смеју занемарити ни пи-ар, маркетинг и јавно мњење”.

Обама иначе сматра да је генерално досад био на добром курсу, али и да је „препознао неке тактичке лекције”. Тврди да је реализовао око 70 одсто онога што је обећао у кампањи, поручујући да, док је он председник, има шанси да се оствари и преосталих 30 одсто.

Има међутим, како констатује поменути текст у додатку „Њујорк тајмса”, у виду и стару политичку максиму по којој се „кампања води у поезији, а влада се у прози”.

Милан Мишић