Јанковићева се не боји данка у Дохи

Кроз седам дана у Дохи почиње завршни турнир за осам најуспешнијих тенисерки и четири најбоља пара у сезони. Јелена Јанковић и Рускиња Јелена Дементјева, које су последње извадиле упут, једине су учеснице финалног такмичења које играју и на турнирима ове недеље. Наша тенисерка је први носилац на „Купу Кремља” у Москви, док је руска играчица одустала од надметања у родном граду, а онда су јој у Луксембургу изашли у сусрет за такозвани посебан позив па је тамо она учесница с најбољим пласманом на светској листи (девето место). Испада да је изиграла земљаке, посебно Шамиља Тарпишчева, који је бог и батина у руском тенису (селектор мушке и женске репрезентације, главни човек националног савеза, председник савета директора „Купа Кремља”...).

Друге домаће тенисерке нису погазиле реч. Марија Шарапова, Светлана Кузњецова, Динара Сафина, Надјожда Петрова и Вера Звонарјова су искрено објасниле због чега не могу да дођу, а нарочито ова последња, најбоље пласирана руска играчица (треће место), која би да се сачува за искушења у Дохи. Отказала је и Американка Серена Вилијамс, други „рекет” света, али она због повреде не игра још од тријумфа у Вимблдону почетком јула. Повукле су се и Пољакиња Агњешка Радвањска и Италијанка Франческа Скјавоне, прошлогодишња победница, која се такође штеди за завршно такмичење. У Москви јадикују што женски турнир на „Купу Кремља” пада у незгодно време, али морају да се помире с тим да су као и лане жртве скраћења сезоне и новог календара.

Ко су осам учесница одређује се на основу поена скупљених у овој години. Тако је право да учествује стекла и старија Вилијамсова Венус, али је она недавно објавила да због повреде левог колена мора на ферије пре времена. На њеном пеху је ућарила Дементјева, прва испод црте. У Москви, због невоља Серене Вилијамс, која је прошле године победила сестру у финалу у Дохи, корист могу да имају Кинескиња На Ли и Белорускиња Викторија Азаренко. На годишњој листи кинеска тенисерка има само пет бодова више од јединог конкурента. Да би се изборила за одлазак у Катар, пријавила се накнадно, то јест, Руси су јој широкогрудо дали посебан позив, а због њеног пласмана на светској листи (11. место), трећи је носилац. Противница у првом колу јој је домаћа играчица Ана Чакветадзе (68). Азаренко (10), као други носилац, једина је уз Јанковићеву (7) слободна на почетку. Већ је, дакле, у другом колу, а играће с победницом меча земљакиње Олге Говорцове (51) и најбоље немачке тенисерке Андреје Петковић (32).

Јанковићева сматра да ће јој мечеви у Москви бити на ползу, а не погрешан план.

– Звонарјовој и Скјавоне је вероватно важније да се одморе уочи завршног турнира, а мени ће „Куп Кремља” да буде добра припрема за то. Промена климе и услова за игру, пошто се у Дохи игра на отвореном, не представљају проблем. Толико много путујем и често мењам земље и терене да сам већ навикнута, а и лако се адаптирам. До краја сезоне су ми остала још само два турнира и желим да искористим прилику да је завршим најбоље што могу. Према „Купу Кремља” имам посебна осећања јер сам претпрошле године победила, а било је то онда и такмичење на коме сам играла као првопласирана на листи – присетила се наша тенисерка, која је на конференцији за новинаре у прес-центру дворане Олимпијски објаснила зашто није остварила ни један запажен резултат после убедљивог пораза у полуфиналу „Ролан Гароса” против Аустралијанке Саманте Стосур (6:1, 6:2). – Имала сам тада добру шансу да први пут у каријери приграбим трофеј с турнира за „грен-слем”, пошто сам играла на високом нивоу. Пропустила сам је, али биће их још. Недуго затим, убрзо после Вимблдона, изврнула сам скочни зглоб на турниру у Портрожу, а имала сам и проблем с кичмом. Повреде су саставни део спорта. Важно је да се напред гледа с оптимизмом.

Недавно је Данкиња пољске крви Каролина Возњацки постала двадесета тенисерка на првом месту светске листе од када је 1975. уведено компјутерско обрачунавање поена за њу. У тој галерији једино су она и Јанковићева, осамнаеста краљица, без титуле с неког од четири највећа турнира „белог спорта”. И једној и другој је најдаљи домет финале Међународног првенства САД. Наша тенисерка је изгубила од Серене Вилијамс пре две године, а Возњацки је поклекла лане пред Белгијанком Ким Клајстерс.

– Мени су, док сам била на врху, често то спочитавали, али људи могу да причају шта им је воља. Листа говори сама за себе, а Возњацки је заслужено прва на њој сада. Није важно да ли је освојила неки од четири највреднија трофеја. Најважније је шта је учинила да би се домогла водећег места – изричита је Јанковићева.

Њена противница у другом колу може да буде најбоља аргентинска тенисерка Хисела Дулко (49) или једна од четири најуспешније у три кола предтакмичења. Међу њима, нажалост, није наша четвртопласирана играчица на листи 17-годишња Александра Крунић, која је рођена у Москви, где живи и тренира. Пала је пред последњом препреком, а пружила је жесток отпор Марији Коритцевој (153), трећем „рекету” Украјине – 6:1, 3:6, 7:5. Пресудили су гемови освојени на сервис противнице. Учинак Украјинке је био 8/10, а наше наде 6/14.

Крунићева, која се на јуче објављеној ранг-листи помакла с 216. места на 213, што јој је најбољи пласман до сада (сезону почела као 632), освојила је 12 поена као финалиста квалификација, тако да ће идуће недеље бити на прагу 200 првопласираних. За учешће на главном турниру ВТА борила се још два пута. Ове године, у Будимпешти (шљака) и у Порторожу (тврда подлога), поклекла је у другом, претпоследњем колу.

----------------------------------------------

Помак Ивановићеве за три места

После титуле у дворани у Линцу, девете у каријери, а прве после равно две године, Ана Ивановић се помакла на светској листи с 29. места на 26. Није то, наравно, пласман којим се својевремено водећа тенисерка дичи, али јесте мерило њеног прегнућа. Колико после Вимблдона, који се традиционално завршава у првој недељи јула, вратила се тамо где је била пре шест година (65. место). Само, тада је, још као непунолетна звезда у успону, протутњала преко тениске осредњости на путу ка самом врху и трону „Ролан Гароса”, а пре кратког времена је и по игри и по рејтингу делила судбину тенисерки којима по класи не припада.

Трофеј освојен такође у Линцу пре две године, после њене најдубље играчке кризе, није јој био прави подстрек, јер је наставила да се бори са собом и да страхује од пораза, а било их је и даље. Сада, видело се то минуле недеље, опет ужива у игри и храни је неумољивошћу према супарницама. То сигурно не пасује њеној грациозности ван њега, али то је увек био темељ њених победа. То је појавни облик њене амбициозности, која је због горчине неуспеха имала и сузе као другу страну. С непуне 23 године Ивановићева је осетила и милу руку и окрутни бич шампионске славе.

Смирај је сезоне у којој ове недеље игра у дворани у Луксембургу и затим још само на Балију. Идућа година се с нестрпљењем очекује као вододелница у њеној каријери. Очекује се да се окрутност и заводљива лепота поново споје у једно. Тако се Париз заљубио у њу...

Г. А.