Кад би сви као пензионери

Временска подударност реформе пензијских система у Србији и Француској веома је заоштрила расправу која се овде води. Француску дебату прате масовни улични протести, па је то подигло тензије и код нас. И приморало овдашње синдикате да крену у организовање спорадичних уличних протеста. По свој прилици, Французи су тако овде донели неочекивану црту револуционарности нашим традиционално умереним синдикатима.

Што не значи да овдашњи синдикалци имају слабе аргументе у супротстављању најновијој пензијској реформи. Синдикатима је, наиме, јасно да се за пензије у Србији мора издвајати мање него до сада (предвиђен је пад учешћа у БДП-у са 13 одсто на 10 одсто), али они сматрају да тако видно смањење расхода које се тиче једне велике социјалне групације мора пратити и разне друге мере штедње. Јер држава ће овом финансијском реформом примања пензионера веома прилагодити условима кризе, али питање је да ли се на исти начин свему томе прилагођавају и други корисници буџета.

Синдикат каже да се не прилагођавају него да остају на затеченим правима. Тако испада да држава прихвата налоге ММФ-а кад је реч о смањењу пензионог фонда али да је веома релативизовала неке друге захтеве за финансијске рестрикције. У ствари, свела их је на формалне рестрикције. Синдикат нарочито указује на слабо смањење трошкова у државној управи и разноразним јавним службама. Зато би упоредо са овим радикалним пензионерским ограничењима влада требало да изађе и с паралелним али и видљивим програмом реформи у јавном сектору.

Пензионерима је до тог паралелног програма и очигледног кресања буџета код других стало поготово зато што они иза себе имају деценије редовног свакомесечног уплаћивања новца у пензиони фонд. Да је тај новац којим случајем одлазио на посебне индивидуалне рачуне, многи пензионери би данас имали и те како шта да троше. Зато је једна од учесница у овој серији прилога упозорила да су пензионери своје пензије отплатили, тј. финансијски унапред покрили доприносима. Уплаћиван је допринос у току читавог радног века, у складу са законом, а висина пензије је одређивана у зависности од дужине уплате и висине основице за обрачун. Ове паре су, међутим, негде нестале у протеклим деценијама (изградња аутопута, Сава центра, инфлација итд.), тако да се велики део пензија исплаћује директно из буџета (сада захвата 36,7 одсто, а реформом треба да буде сведен на 30 одсто буџетских издвајања).

Пензионери зато очекују да и остали корисници ове заједничке касе буду подвргнути сличним рестрикцијама. Тако се и у овом случају смањења пензионих права показује колико је лични пример важна страна разних државних реформи и програма штедње.

Додуше, оно што отупљује критику синдиката и пензионера свакако је стање у нашој привреди у којој је, практично, исти број и оних који раде и оних које из буџета треба издржавати. Пензионери су тога свесни, као и упозорења стручњака да ако данас не кренемо у рестрикције за годину-две оне ће бити још ригорозније. Законодавац је при том предвидео да се многе од најављених промена уводе постепено и то је оно што ублажава ову реформу.

Када дође време за њену пуну примену видећемо шта ће пензионерима остати од зарађеног.

(Од сутра нова серија: Чија су људска права најугроженија)