Kad bi svi kao penzioneri

Vremenska podudarnost reforme penzijskih sistema u Srbiji i Francuskoj veoma je zaoštrila raspravu koja se ovde vodi. Francusku debatu prate masovni ulični protesti, pa je to podiglo tenzije i kod nas. I primoralo ovdašnje sindikate da krenu u organizovanje sporadičnih uličnih protesta. Po svoj prilici, Francuzi su tako ovde doneli neočekivanu crtu revolucionarnosti našim tradicionalno umerenim sindikatima.

Što ne znači da ovdašnji sindikalci imaju slabe argumente u suprotstavljanju najnovijoj penzijskoj reformi. Sindikatima je, naime, jasno da se za penzije u Srbiji mora izdvajati manje nego do sada (predviđen je pad učešća u BDP-u sa 13 odsto na 10 odsto), ali oni smatraju da tako vidno smanjenje rashoda koje se tiče jedne velike socijalne grupacije mora pratiti i razne druge mere štednje. Jer država će ovom finansijskom reformom primanja penzionera veoma prilagoditi uslovima krize, ali pitanje je da li se na isti način svemu tome prilagođavaju i drugi korisnici budžeta.

Sindikat kaže da se ne prilagođavaju nego da ostaju na zatečenim pravima. Tako ispada da država prihvata naloge MMF-a kad je reč o smanjenju penzionog fonda ali da je veoma relativizovala neke druge zahteve za finansijske restrikcije. U stvari, svela ih je na formalne restrikcije. Sindikat naročito ukazuje na slabo smanjenje troškova u državnoj upravi i raznoraznim javnim službama. Zato bi uporedo sa ovim radikalnim penzionerskim ograničenjima vlada trebalo da izađe i s paralelnim ali i vidljivim programom reformi u javnom sektoru.

Penzionerima je do tog paralelnog programa i očiglednog kresanja budžeta kod drugih stalo pogotovo zato što oni iza sebe imaju decenije redovnog svakomesečnog uplaćivanja novca u penzioni fond. Da je taj novac kojim slučajem odlazio na posebne individualne račune, mnogi penzioneri bi danas imali i te kako šta da troše. Zato je jedna od učesnica u ovoj seriji priloga upozorila da su penzioneri svoje penzije otplatili, tj. finansijski unapred pokrili doprinosima. Uplaćivan je doprinos u toku čitavog radnog veka, u skladu sa zakonom, a visina penzije je određivana u zavisnosti od dužine uplate i visine osnovice za obračun. Ove pare su, međutim, negde nestale u proteklim decenijama (izgradnja autoputa, Sava centra, inflacija itd.), tako da se veliki deo penzija isplaćuje direktno iz budžeta (sada zahvata 36,7 odsto, a reformom treba da bude sveden na 30 odsto budžetskih izdvajanja).

Penzioneri zato očekuju da i ostali korisnici ove zajedničke kase budu podvrgnuti sličnim restrikcijama. Tako se i u ovom slučaju smanjenja penzionih prava pokazuje koliko je lični primer važna strana raznih državnih reformi i programa štednje.

Doduše, ono što otupljuje kritiku sindikata i penzionera svakako je stanje u našoj privredi u kojoj je, praktično, isti broj i onih koji rade i onih koje iz budžeta treba izdržavati. Penzioneri su toga svesni, kao i upozorenja stručnjaka da ako danas ne krenemo u restrikcije za godinu-dve one će biti još rigoroznije. Zakonodavac je pri tom predvideo da se mnoge od najavljenih promena uvode postepeno i to je ono što ublažava ovu reformu.

Kada dođe vreme za njenu punu primenu videćemo šta će penzionerima ostati od zarađenog.

(Od sutra nova serija: Čija su ljudska prava najugroženija)