Siniša Mali: Srbija je ekonomski već integrisana u EU

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas u Briselu da je Srbija najveća i najbrže rastuća ekonomija na Zapadnom Balkanu i istakao da je naša zemlja ekonomski već deo EU, pošto je dobro integrisana u evropske lance snabdevanja.

„Srbija je najveća ekonomija na regionu Zapadnog Balkana, što pristupanje Srbije EU čini vrlo važnim za Evropsku uniju. A drugo, mi smo već integrisani u evropske lance snabdevanja i zato mislimo da bi pristupanje zapravo samo formalno potvrdilo ono što je ekonomija već izgradila”, rekao je Mali na skupu „Serbia's Reform Momentum: From Commitment to Delivery”, koji je posvećen predstavljanju rezultata reformskog procesa i napretka koji je Srbija ostvarila na putu ka članstvu u EU.

Ministar Mali je naveo da, kada je reč o ulasku u Evropsku uniju, Srbija ne želi da bude teret za članice EU i naglasio da naša zemlja ne samo da neće biti teret, već će i doprinositi blagostanju u Evropi.

On je istakao da je ekonomski razvoj prioritet za Srbiju.

„Tako gradimo blagostanje za naše građane. Nije isto sa i bez Evropske unije i nadamo se da ćemo uspeti da beležimo još bolje rezultate zajedno sa Evropskom unijom”, rekao je ministar Mali.

On je istakao da je Srbija daleko najveća ekonomija na Zapadnom Balkanu i da smo u prvom kvartalu bili četvrta najbrže rastuća ekonomija u Evropi.

„Dok je evrozona rasla za 0,3 odsto, Srbija je rasla za 3,2 odsto. Neki od vas će možda reći: 'Pa dobro, ali to je samo jedan kvartal'. Ali ako pogledate rezultat od 2018. godine, videćete da je Srbija peta najbrže rastuća ekonomija u Evropi. Zašto od 2018. godine, možda se pitate. Pa 2015, 2016. i 2017. su bile jako teške godine za nas, prolazili smo kroz fiskalnu konsolidaciju, teške reforme, a 2018. je bila prva normalna godina”, rekao je Mali.

Kaže da je od te godine, uprkos brojnim krizama, kovidu, konfliktu u Ukrajini i energetskoj krizi, ekonomija Srbije pokazala otpornost i imala rast i makroekonomsku stabilnost.

Mali je ukazao da trenutno javni dug Srbije iznosi oko 43 odsto BDP-a, dok je prosek za evrozonu 81, 82 ili 83 odsto.

„Dakle, dva zaključka: rastemo brže od drugih i samim tim se približavamo standardima Evropske unije. Drugo, možemo da održimo makroekonomsku stabilnost kroz vrlo nizak stepen javnog duga. Imali smo 2012. godine 25,9 odsto stopu nezaposlenosti u Srbiji. Svaki četvrti pojedinac u Srbiji je bio nezaposlen, dok sada ta stopa iznosi 8,7 odsto, 8,8 ili 8,9 odsto zavisno od kvartala”, rekao je Mali.

Naglasio je da imamo i stabilan rast neto plata i da smo po prvi put u decembru prošle godine uspeli da pređemo nivo od 1.000 evra prosečne plate u Srbiji.

Kada je reč o direktnim stranim investicijama, Mali je rekao da oko 60 odsto svih investicija koje dolaze na Zapadni Balkan završava u Srbiji.

„Mi smo pokazali da smo konkurentni i vrlo, vrlo atraktivni za investiranje. Takođe, Srbija je jedina ekonomija ili jedina zemlja na Zapadnom Balkanu koja ima investicioni kreditni rejting. Mi smo jedini kandidat za članstvo u Evropskoj uniji koji ima taj kreditni rejting. Mislim da to samo po sebi već dovoljno govori”, naveo je Mali.

Istakao je i da više od 50 odsto ukupnog BDP-a regiona Zapadnog Balkana dolazi iz Srbije.

„Ako gledate makroekonomsku stabilnost, odnos između javnog duga i BDP-a, opet imajte na umu da BiH nije u Evrostatu i njihovoj bazi podataka i nije uporediva, ali ako uporedite Srbiju sa drugima, jasno se vidi da postoje ekonomski odgovorne politike koje sprovodimo, a koje dovode do vrlo niskog odnosa između javnog duga i BDP-a”, naveo je Mali.

Istakao je da su prosečne neto plate 2012. godine u Srbiji zaostajale i za Crnom Gorom i za BiH, ali da smo sada pretekli i jedne i druge.

„Srbija je po pitanju neto plata lider na Zapadnom Balkanu”, rekao je Mali.

Napomenuo je da je Evropska unija najveći trgovinski partner Srbije i da se izvoz Srbije u evrozonu, odnosno Evropsku uniju, povećao sedam puta od 2009. godine.

„Naravno, dominira Nemačka koja zapošljava preko 80.000 ljudi u ovom trenutku u Srbiji kroz blizu 1.000 kompanija. Dakle, drugi zaključak je da mi smo već, ako pogledate našu ekonomiju, deo Evropske unije, i to je nešto što se vidi u ovim podacima, jer prosto rečeno, naša ekonomija je dobro integrisana sa lancem snabdevanja u EU. Ali nećemo se tu zaustaviti”, rekao je Mali.

Podsetio je da će sledeće godine Beograd biti domaćin specijalizovane Ekspo izložbe i naglasio da će to biti najveći događaj koji će biti organizovan u istoriji Srbije, ali istovremeno i najveći događaj koji se sledeće godine održava u svetu.

„U ovom trenutku imamo 140 potvrđenih učešća različitih zemalja. To je najveća prilika za Evropu da se okupi na istom mestu i pokaže. Ekspo nije u Aziji, Južnoj Americi, Severnoj Americi, niti na nekom drugom kontinentu, već u Evropi. I mala Srbija je dobila tu odgovornost i veliku čast da bude domaćin”, naglasio je Mali.

On je podsetio da Srbija realizuje program „Srbija – skok u budućnost 2027”.

„Pod okriljem Ekspa još osamnaest milijardi evra će biti investirane u infrastrukturu, zdravstvo, poljoprivredu, plate i sve drugo što će povećati standard života naroda u Srbiji i učiniti Srbiju atraktivnijom i konkurentnijom. Zašto je to tako? Zato što to nije prvi put da smo to uradili, već smo uspostavili određeni kredibilitet, što smo 2019. predstavili program 'Srbija 2025' i rekli smo da ćemo investirati 14 milijardi evra u različite infrastrukturne projekte, investirali smo blizu 16 milijardi evra. Dakle, to je obećanje koje smo ispunili i nećemo se tu zaustaviti”, rekao je Mali.

On je podsetio da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio program razvoja Srbije 2028–2030. i do 2035. godine, u okviru kojeg je najavljeno dodatnih 30 milijardi evra različitih investicija.

„To su vrlo konkretne investicije, u puteve, železnicu, zdravstvenu zaštitu, bolnice, škole, vrtiće, zelenu agendu i sve drugo što povećava kvalitet života stanovnika Srbije. Istovremeno će učiniti Srbiju atraktivnijom za direktne strane investicije, što će otvoriti više radnih mesta i Srbija će moći dobro da se razvije i napreduje”, naveo je Mali.

Ukazao je da je Srbija rasla i zadržala finansijsku i makroekonomsku stabilnost, ali i sve vreme tražila nove prilike za rast uz podršku Evropske unije.

„Nama treba pristup slobodnom tržištu, nama treba slobodno tržište kada su u pitanju kapital, roba i usluge. To je ono što nama treba. S druge strane, hoćemo da doprinesemo ekonomiji Evropske unije”, rekao je Mali nakon izlaganja na skupu „Serbia's Reform Momentum: From Commitment to Delivery”, na kojem su predstavljeni rezultati reformskog procesa i napretka koji je Srbija ostvarila na putu ka članstvu u EU.

Mali je istakao da je zato Srbija skoncentrisana na rast i razvoj, ulaganje u infrastrukturu: puteve, pruge, bolnice, škole i drugo.

„To je važno jer se na taj način ubrzano približavamo standardu koji je važan za Evropsku uniju”, naveo je Mali.

Na pitanje da li je Srbija bliža EU u odnosu na prethodnih pet godina, s obzirom na to da nije otvorila klaster 3, Mali je rekao da su evropske integracije  dvosmerna ulica.      

Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali je, u završnim rečima na panelu, podsetio da je Srbija najveća ekonomija u regionu Zapadnog Balkana i da je već u velikoj meri integrisana u evropske lance snabdevanja.

„Nastavićemo da rastemo i da tražimo nove mogućnosti za privredni razvoj. Ekspo je naš prioritet broj jedan. Nastavićemo da ulažemo u infrastrukturu, kao i u naše građane kroz povećanje životnog standarda, plata, penzija i minimalne zarade. Nastavićemo da privlačimo strane direktne investicije, ali to možemo da radimo mnogo bolje i mnogo brže zajedno sa vama, zajedno sa EU. Zato želim da budemo deo te porodice. Lično verujem da to već jesmo, ali želim da to bude i formalno potvrđeno”, poručio je Mali.