Спрема ли се нова заштита нафтног монопола

Ако од Нове године почне да важи Правилник о минималним техничким условима који се сада припрема и по коме би резервоари за складиштење нафте и деривата морали да буду већи од садашњих 1.000 тона, трговци који се баве увозом неће моћи више да раде. И тиме би постојећи монопол Нафтне индустрије Србије био само замењен новим.

„Уместо што је сада забрањен слободан увоз деривата, због чега се власници приватних пумпи снабдевају код НИС-а, од Нове године би опет највећи остали на тржишту, јер само они имају довољно велика складишта”, каже за „Политику” Бобан Атанацковић, председник Управног одбора „Нафте а. д”.  

– У том случају, нема смисла укидати Уредбу о забрани увоза деривата, јер монопол у сваком случају остаје – каже он и додаје да верује да приче које се могу чути у јавности о резервоарима капацитета 25.000 тона немају никаквог смисла.

Последње две године колико се слободно увози евро дизел, сваки од увозника је морао да има по два резервоара – један за складиштење и један за царињење, капацитета од по 1.000 тона и није било проблема, те тим пре није јасно зашто би неко мењао прописе који су се показали добрим.

Друга је прича, каже он, што ће када се отвори тржиште увозници морати да имају и резервоаре за све друге врсте деривата – бензине који ће такође моћи слободно да се увозе. Погоршавањем услова пословања, кроз прописе о новим капацитетима, директно би се на удару нашли они с мањим бројем пуми, каже Атанацковић.

Питање је шта је интерес државе, да ли да очува монопол или да развије тржишну утакмицу и обезбеди повољне услове пословања за све. Не треба губити из вида ни чињеницу да би на овај начин били оштећени и возачи, јер би им се сузио избор деривата, а и питање је какве би биле цене горива у таквим околностима.
– Да је дозвољен слободан увоз бензина, он сада на нашим пумпама не би коштао 119 већ 10 динара мање. Увозни евро дизел је 15 до 20 динара јефтинији до домаћег – категоричан је Атанацковић.

Он истиче да се „Нафта а. д.” већ спрема за отварање тржишта, јер с једном грчком компанијом гради резервоаре у Смедереву.

У Министарству енергетике кажу да уколико се овакви прописи буду доносили, то ће бити искључиво да би се заштитио крајњи потрошач, који хоће да зна шта точи на пумпама. Односно да се не би дешавало да се резервоари користе за намешавање горива.

У овом часу, међутим, нико у том министарству не може да прецизира да ли ће капацитет резервоара бити на садашњем нивоу, или ће бити прописани већи капацитети. Таква одлука треба да буде донета заједно с Министарством трговине.

Упућени у нафтне прилике кажу да НИС с оваком одлуком државе нема никакве везе, те да приоритет оних који пишу прописе треба да буде да се одлука донесе што пре како би приватници који хоће да се баве увозом на велико то могли да раде и после Нове године. А све у интересу уређења тржишта, спречавања шверца и увоза горива које одговара највишим европским стандардима.

Јасна Петровић

------------------------------------------------

Строги прописи за складиштење

Изменама и допунама Правилника о минималним техничким условима за обављање промета робе, прописани су строги услови за складиштење. Складиште за нафту и нафтне деривате мора бити ограђен простор са резервоарима. За складиштење за промет на велико мора бити обезбеђен и несметан истовар и утовар робе.

На резервоарима за складиштење мора бити видно означена врста деривата. Регистарски број резервоара чија је исправност потврђена од стране надлежне контроле мора бити са важећом табелом запремине.

И исправност мерних инсталација за истакање течних горива мора бити потврђена важећим жигом надлежне контроле мера.