Трошимо милијарде које ММФ не види

Вероватно ће Алберт Јегер, шеф мисије Међународног монетарног фонда, који је недавно је рекао да „шеста рунда преговора са Владом Републике Србије ни за кога неће бити изненађење”, сам бити највише изненађен кад види предлог ребаланса буџета за ову годину. Јер, иако је из Вашингтона представницима извршне власти поручио да у буџету постоји шест милијарди динара за прекрајање потрошње, у свеже завршеном ребалансу државне касе прекројено је чак – 17 милијарди. И то тако, тврде наши државни званичници, да Србија ни динара није одступила од дозвољеног минуса (4,8 одсто), договореног са ММФ-ом.

Алберт Јегер истакао је недавно за „Политику” да апетити за већом потрошњом не могу бити високи, јер кад се пензионерима исплати једнократна помоћ од по 5.000 динара, онда за све друго остаје милијарда и по до две милијарде динара. Поручио је Влади да изабере приоритете. Он се не меша у то да ли ће то бити субвенције привреди, дотирање пољопривреде или нешто друго. Судећи по изјавама српских државних званичника, изгледа да нема неиспуњених министарских жеља, јер не да није било потребе да се бира између приоритета већ су списку за већу потрошњу додати и још неки захтеви. Где су надлежни министри видели новац за трошење који званичници из Вашингтона нису успели да виде, новинари су јуче покушали да сазнају.

Према речима министарке финансија Диане Драгутиновић, није ту уопште реч о различитим цифрама. Дефицит ће бити око 120 милијарди динара, односно на договореном нивоу од 4,8 одсто.

– Кад говорим о ребалансу, имам на уму Закон о буџету који је усвојен још прошле године – објашњава министарка.

У односу на 106 милијарди динара дефицита, по слову закона, сада ће минус у каси бити око 120 милијарди.

– За полицију је одобрено додатних 1,5 милијарди динара, јер су у последње време, нажалост, имали доста посла. Нешто новца је издвојено за фискалне подстицаје, остало су све средства намењена социјалној заштити – набрајала је министарка и додала да ће овогодишњи минус бити покривен задуживањем на домаћем и страном тржишту. После позајмљивања 250 милиона евра код домаћих комерцијалних банака, министарка Драгутиновић се нада да ће до краја године бити мирна када је затварање буџетске рупе у питању.

Да ће расходи остати на нивоу који је аминовао ММФ, потврдио је и Млађан Динкић, министар економије. Када је о његовим захтевима за већу потрошњу реч, они износе око четири милијарде динара (субвенције привреди, подстицаји за отварање нових радних места и реконструкција „Фијатове” фабрике у Крагујевцу). Динкић додаје да је његово министарство предложило и пола милијарде динара уштеде. Пре два дана Динкић је новинарима објаснио да се ниједан буџет не реализује стопроцентно, већ да увек остане од седам до девет милијарди динара непотрошено. Уколико би се на то додало још шест милијарди динара, колико ће према процени ММФ-а, дефицит бити мањи од планираног, онда се некако долази до цифре од 15 милијарди динара, која је евентуално могла да се прекроји.

Рачуница премијера Мирка Цветковића показује да ће у оквиру ребаланса буџета бити расподељено више од 16 милијарди динара. Он очекује да ће у наредних неколико дана бити постигнут договор са ММФ-ом и да би за неколико недеља ребаланс могао бити усвојен.

Премијер каже да „им је ММФ већ рекао да део новца Влада може да употреби у складу са својом економском политиком”.

А листа приоритета, према речима премијера, изгледа овако: за сиромашне ће бити утрошено између шест и седам милијарди динара, а међу већим ставкама у ребалансу биће полиција и субвенције.

А. Николић