Лидери и по оптимизму

Ако се по нечему Србија као организатор овогодишње „Јуромани” конференције истакла, онда је то – оптимизам државних званичника.

За разлику од представника из региона у чијим је порукама још провејавала забринутост и резервисани оптимизам, званичници српске владе истицали су како Србија има нешто боље резултате у односу на комшије. Тако је и према речима премијера Мирка Цветковића и његовог заменика Млађана Динкића наша земља прошле године имала знатно мањи економски пад од суседа (2,8 одсто), док за ову годину очекују привредни раст од 1,5 до два процента.

– Наша процена је да ће ове године раст бруто домаћег производа износити од 1,5 до два процента. Као оптимиста, верујем да ћемо достићи два одсто – поручио је премијер Цветковић.

Овај оптимизам упао је у очи новинару америчког „Фајненшел тајмса” који је премијера Цветковића питао како може да тврди да је раст у нашој земљи већи него у региону с обзиром на најниже просечне плате грађана. Председник српске владе одговорио је да су ниске плате последица укупног дохотка земље и да очекује да до 2020. године бруто домаћи производ по становнику достигне 8.000 евра.

У оптимистичном тону наставио је и министар економије Млађан Динкић. Иако каже да Србији иде нешто боље него комшијама, он тиме није задовољан. Зато, када је о следећој години реч, очекује да ће привредни раст бити већи од три одсто. Пре два дана истакао је како се нада да ће достићи и четири процента.

Подсећања ради, економисти ММФ-а смањили су процену раста за Србију са априлских два на 1,5 одсто, док догодине очекују раст од три процента.

– Многи тврде да је најважније реструктурирати буџет – казао је новинарима касније Млађан Динкић коментаришући инсистирање колега из региона на примени правила фискалне дисциплине. – Слажем се да је то важно, али не и довољно. Нама су потребне нове инвестиције које ће омогућити да у Србији почне да се производи роба намењена за страно тржиште.

Учествујући на једном панелу Динкић је покушао колегама из региона да објасни како теоријски модел подстицања извоза у пракси неће значити много уколико се не побољша амбијент за улагање. Према његовим речима, и Србија и друге земље из региона имају проблем јер немају производе које могу да извезу.

– Кључ је да дођу стране фирме, попут „Јуре” или „Фијата”, које ће робу производити не за мало домаће тржиште, већ за извоз. То је тек онда остваривање теоријског модела у пракси – објаснио је Динкић.

А ако су нам инвестиције неопходне, одакле ће доћи новац? Јер, домаћи привредници су још слаби да би улагали, док странци оклевају јер криза још траје. Ово питање новинари су поставили Славку Царићу, председнику Извршног одбора Ерсте банке. Он верује да су страни инвеститори заинтересовани за нашу земљу.

– Сваки пут кад државна делегација из Србије посети неку земљу то за собом повуче велики број инвеститора. Промоција у иностранству је врло важна. Верујем да ће кандидатура Србије за улазак у Европску унију омогућити да се улагачи овде комфорније осећају. Чуло се и да су банке, за разлику од привреде, преликвидне. Али, то је тако јер због ризика банкари немају коме да позајме новац. Зато је мој предлог да се оснује гаранцијски фонд, односно да држава гарантује за инвестиционе зајмове приватним предузећима – казао је Царић.

На конференцији посвећеној финансијама и инвестицијама у југоисточној Европи чуло се како земље региона углавном муче слични проблеми. Сада се сви налазе пред изазовом фискалне стабилизације, у већини земаља највише новца се троши за пензије, плате и социјална издавања, све на уштрб јавних инвестиција.

Према оцени Зорана Ставреског, македонског министра финансија, зато су земљама региона неопходне пензионе реформе.

– Уколико се то не деси, притисци за већом текућом потрошњом ће бити изазов са којим ћемо се суочити. Прво, због старосне структуре становништва број пензионера ће се повећавати али ће и број сиромашних бити већи – упозорио је Ставрески.

И док су се колеге хвалиле како су фискални дефицити у њиховим земљама најнижи у региону, македонски министар финансија подсетио их је да је финансирање наших минуса у каси знатно скупље него у развијеним земљама, јер је наш кредитни ризик знатно виши.

На дводневном скупу, који се ове године, уместо у Цавтату, организује у Београду, учествује више од 300 банкара, привредника и званичника из двадесетак држава.

А. Николић

------------------------------------------

Србија иде у ЕУ

Премијер Цветковић изразио је очекивање да ће Србија постати чланица Европске уније (ЕУ) између 2014. и 2016. године и истакао да не брине за процес европских интеграција Србије. „Ми желимо да уђемо у ЕУ, али је од тога много битније да наш систем прилагодимо европским стандардима”, истакао је Цветковић.

Премијер је додао да се осмелио да прогнозира када ће Србија ући у ЕУ пошто ће то сигурно бити након истека мандата његове владе.

Бета