Влада пуни буџет инфлацијом

Ако се гувернеру Дејану Шошкићу смркло јер ће инфлација ове године бити већа од планиране горње границе од осам одсто, члановима кабинета премијера Мирка Цветковића је – свануло. Јер, управо ће „инфлаторне паре” омогућити министарки финансија Диани Драгутиновић да испуни све жеље својих колега за већом потрошњом, а да не прекрши договор са Међународним монетарним фондом и минус у државној каси задржи до нивоа од 4,8 одсто бруто домаћег производа.

Без обзира на то што су високи званичници ММФ-а истицали како апетити приликом ребаланса буџета не могу бити велики и да ће Србија морати да изабере приоритете, наша влада је успела да пронађе чаробну формулу по којој не да није морала да бира шта јој је прече него су листи жеља за већом потрошњом додати и још неки прохтеви. Уместо шест милијарди динара, колико је ММФ говорио да може да се прерасподели ребалансом, прекројено је чак седамнаест. Није алхемија, већ проста математика обезбедила довољно средства за исплату једнократне помоћи пензионерима, али и најугроженијима, бонусе полицајцима, субвенционисање привреде, подстицаје инвестиција, обнову „Фијатове” фабрике…

„Пазите, кад је инфлација већа и прилив новца у буџету је већи”, посаветовао је новинара „Политике” у ходнику хотела „Континентал” Владимир Глигоров, професор Бечког института за међународне економске студије. Овај успутни коментар навео нас је да од стручњака потражимо одговор на питање како су то креиране нове паре ако је минус у каси остао исти.

Миладин Ковачевић, заменик директора Републичког завода за статистику, подсећа да је приликом креирања буџета за 2010. годину у обзир узета процена да ће инфлација бити шест одсто, а да ће економски раст ове године достићи 1,5 одсто.

– Међутим, раст цена ће ове године бити око девет одсто, а чуо сам и неке песимистичније процене. То ће значити већи прилив новца у буџет, али и нешто већи економски раст од пројектованих 1,5 одсто – каже Ковачевић.

За „Политику” је и израчунао шта померање ова два индикатора значи за државну касу. Ако се приликом креирања буџета за 2010. годину пошло од процене да ће бруто домаћи производ (односно оно што ћемо као привреда створити за годину дана) износити 3.023 милијарде динара, онда и већи економски раст отвара и већи простор за потрошњу. У рачуници је Ковачевић заменио само две бројке. Уместо инфлације од шест одсто унео је раст цена од девет одсто, док је уместо раста БДП од 1,5 уписао раст од 1,8 процената. Као резултат је добио да ће на крају године бруто домаћи производ износити 3.191 милијарду динара. Сада је јасно како ће Влада Србије минус задржати у планираним оквирима, јер је 4,8 одсто од 3.191 милијарду динара знатно више од 4,8 одсто од 3.023 милијарде динара.

Да је та разлика простор у коме ће извршна власт моћи да испуни веће захтеве за потрошњом сматра и Иван Николић, сарадник Економског института. Питање је само хоће ли ММФ имати разумевања за овакву финансијску гимнастику.

– Реално, све ће остати на истом. Али, номинално ће Министарство финансија имати више пара за расподелу. Кад имате инфлацију ви практично делите папире који не вреде толико колико на њима пише да вреде. Положај министра финансија је много лагоднији кад је инфлација већа, јер отвара простор за већом потрошњом – објашњава Николић.

То, по њему, не решава друго значајније питање, а то је затварање буџетске рупе. Николић је и раније истицао како ће држава осим продаје дужничких папира морати и да се задужи код комерцијалних банака како би покрила минус у каси. Планираних 250 милиона евра, како је то предвиђено Законом о буџету за 2010. годину, према Николићевој оцени неће бити довољно. Признаје и да га брине темпо којим се држава задужује и страхује да би врло брзо могли да пређемо ниво јавног дуга од 45 одсто БДП-а. То би онда потпуно обесмислило недавно усвојене измене Закона о буџетском систему којим се уводе фискална правила и ограничава ниво до кога држава може да се задужује. 

А. Николић