Грејаће се они који плате

Јавно предузеће „Србијагас” моћи ће да финансира испоруку гаса са тренутним степеном наплате до краја фебруара наредне године. Али прво мора у договору са владом да размотри колико може да се задужи, да би грејну сезону финансијски могао да издржи до краја, односно до маја следеће године, изјавио је јуче Душан Бајатовић, први човек „Србијагаса”, после састанка радне групе Министарства енергетике која прати снабдевање енергијом и енергентима.

Уколико би се, појаснио је Бајатовић, степен наплате повећао на 70 одсто и ако грејање поскупи, та сума би могла бити 200 милиона долара новог задужења до краја грејне сезоне.

Упитан да ли су наручене нове количине гаса од Гаспрома за грејну сезону, Бајатовић је рекао да нису и нагласио да за испоруке гаса у претходној грејној сезони „Србијагас” дугује 22 милијарде динара, док је укупан дуг око 430 милиона евра.  

Он је поновио да „Србијагас” нема проблема са расположивим количинама гаса када су у питању даљински системи грејања, али је проблем што ће се са тренутном ценом грејања тешко исплатити инострани добављачи.

На питање када би и како ситуација могла да се реши, Бајатовић каже да се чека уредба владе која би омогућила топланама да плате енергенте. Јер уколико не дође до поскупљења, топлане неће бити у стању да плате гас. „Србијагас” ће утолико помоћи целу ситуацију што до краја године неће бити повећања цена гаса, али Бајатовић наглашава да наплата гаса мора да се повећа са 55 (колико је сада) барем на 80 одсто да би рад те фирме и енергетског сектора био финансијски одржив. „Србијагас” ће, додао је он, искључивати гас великим дужницима, али није желео да прецизира када ће искључења почети.

Бајатовић подржава идеју увођења социјалних карата која би побољшала степен наплате и омогућила његову праведнију наплату, јер би се тако коначно знало кога држава треба да помаже.

– У наредних месец дана топлане у Србији неће имати проблема са испоруком топлотне енергије, јер су обезбедиле довољне количине енергената – изјавио је јуче председник Удружења топлана Дејан Стојановић, али и упозорио да је неопходно поскупљење грејања.

Он, међутим, није могао да прецизира за колико би и када до тог поскупљења могло да дође, напомињући да се ради на укидању постојеће уредбе која ограничава раст цена грејања и да ће о поскупљењу грејања одлучивати свака локална самоуправа појединачно.

Иако се очекивало да ће се на јучерашњем састанку решити питање нових уговора топлана и НИС-а, који би омогућио одложено плаћање на 60 дана, Стојановић каже да су услови уговора и даље врло оштри те да се без ефикасног плаћања неће далеко стићи. Рокови плаћања су 15, 30 и 45 дана, али пошто су топлане у лошој ситуацији, ретко која може да их испуни.

– До сада је 21 топлана потписала уговор са НИС-ом, а не могу да кажем да ли ће моћи да га поштују. Мислим да ретко ко може да га поштује, јер у 15 дана је тешко нешто платити. Подсетићу, грејање се у 95 одсто топлана наплаћује целе године, а ви сад треба да издвојите у шест месеци, па још и у тих 15 дана – појаснио је Стојановић.

Из НИС-а потврђују да тренутно имају довољно мазута те да топланама гарантује испоруке. За све топлане су усвојене исте цене и услови плаћања. Топлане које буду могле да плаћају добијаће редовно мазут, док ће оне друге које немају пара за то бити допуњаване из Робних резерви, с тим што ће НИС са своје стране да обезбеди довољне количине за Робне резерве.

Никола Рајаковић, државни секретар у Министарству енергетике, каже да у Србији има довољно свих енергената, осим угља, али да се ради на решењу и тог проблема. Техничко-технолошки енергетски систем је припремљен за предстојећу зиму и одржив је, с тим што има проблема у електроенергетском сектору због повећања потрошње струје која се користи за грејање.

Зоран Предић, директор Београдских електрана, каже да је гас топланама пуштен уз разумевање „Србијагаса” и додаје да ни дуговања, нити диспаритети цена нису решени. Одлагање одлуке о корекцији цена на републичком или локалном нивоу никоме неће донети добро, па ни корисницима даљинских система грејања. Топлане годинама имају социјално одређивање цене грејања, док се цена енергената формира тржишно, јер енергенти су увозни

Када је реч о снабдевању угљем, Златко Драгосављевић, државни секретар за рударство, каже да рудници у ЕПС (Колубара и Костолац) и рудници са подземном експлоатацијом имају производњу у складу са билансом и она је нешто већа него претходне године. Међутим у овом тренутку на тржишту постоји већа тражњу за угљем него претходних година.

Ј. Петровић