Споменици НОБ-а очувани

„Да су виљушкари дошли у Улицу кнеза Милоша у Београду и ишчупали споменик Борису Кидричу са постаментом, сазнао сам из новина. Нико ме ништа није питао. Не бих га померао са тог места. Ни у свету то не раде, иначе не би имали споменика колико данас. Није био лак задатак тих шездесетих година прошлог века када сам изабран на конкурсу да урадим скулптуру три метра високу и сместим је између две зграде тако да се уклопи у простор”, каже Никола – Кока Јанковић, вајар академик и аутор споменика Борису Кидричу који се сматра једном од најуспелијих скулптура у јавном простору. Она је пре 13 година премештена на плато испред Музеја савремене уметности. На њеном месту сада се налази споменик кнезу Милошу који је, како каже др Марко Поповић, некадашњи члан Комисије за споменике и називе тргова и улица Београда, требало још почетком 20. века да буде постављен на тој локацији.

Та прича показује како је у Србији, под притиском идеолошких заокрета, искидана свест о историјском континуитету развоја државе и друштва. Заслужне личности једне епохе већ у следећем раздобљу проклињане су као издајници... Деведесетих година прошлог века Србија је поново радикално изменила однос према прошлости и успоставила нови систем вредности, после чега су многи споменици из периода социјализма били виђени за одстрел. До тога ипак није дошло. Данас, када се обележава 66 година од ослобођења Београда, више од 650 споменика, спомен-обележја, чесми и плоча који славе народно-ослободилачку борбу, осим неколико, и даље су на местима где су постављени у време када су се уклапали у званичну идеологију.

– Они су у добром стању. То је спецификум наше земље јер после друштено-политичких промена споменици нису скрнављени и рушени као што је то била пракса у Русији, Румунији, Бугарској. Можда и зато што многи не асоцирају на Други светски рат, него на универзалне вредности. Бројни су и монументални споменици рађени у камену које је немогуће уништити, померити или однети. Подизани су на местима где су људи убијани, а у нашем народу постоји посебан однос према мртвима. Чување споменика је део цивилизацијског односа према прошлости, без обзира каква је она била – каже Ненад Жарковић, историчар Завода за заштиту споменика културе Београда.

Почетком деведесетих гoдина прошлог века, када су се преиспитивале све вредности претходне епохе, Друштво конзерватора Србије је, подсећа др Поповић, заузело чврст став да се ниједан споменик из времена Другог светског рата и социјализма, као ни симболи на здањима подигнутим у послератном периоду, не смеју скрнавити нити уништавати.

– Било је примера да је народ био јачи од службе заштите па је Титов споменик на Тргу партизана у Ужицу дислоциран у Народни музеј тог града. Барем није уништен. Испред зграде Архива Југославије у Београду пре рата на постаменту се налазила биста краља Александра Карађорђевића. После рата је уклоњена и у истим димензијама постављен је споменик Ђуру Ђаковићу. Пре осам година он је унет у један од холова зграде архива, а враћена је реконструисана биста краља Александра. Служба заштите не подржава дислоцирање споменика јер су вредна уметничка дела, али и симболи епохе. Свака има право да остави свој траг и вредносне критеријуме – објашњава др Поповић.

Већи проблем од политичког уклањања појединих споменика, сматрају саговорници „Политике”, јесте чињеница да су они мета пљачкаша. Бисте народних хероја раније су нестајале, многи споменици су били прекривени графитима, а они од бронзе или месинга често су завршавали на отпадима или код препродаваца секундарних сировина.

„Крађа није политички протест, него начин да појединци зараде”, истиче др Поповић.

Д. М.

-----------------------------------------------

Венци у част ослободилаца Београда(/slika2)

Уз интонирање химни Србије и Русије и свечаним одавањем државних и војних почасти јуче на Дан ослобођења Београда у Другом светском рату венце на Споменик ослободиоцима Београда 1944. положили су Борис Тадић, председник Србије, а у име Владе Србије и српске и руске војске то су учинили Драган Шутановац, министар одбране, и начелници генералштаба Милоје Милетић, генерал-потпуковник, и Николај Макаров, генерал армије.

Српски министар одбране и начелници генералштаба положили су венце и на Споменик црвеноармејцу, који се налази у комплексу гробља.

„Слава онима који су дали свој живот верујући у нашу будућност и мир. Онима који су се борили против фашизма, против зла и насиља над човеком и нашим бићем. Онима који су се борили за слободу Београда. Увек са њима”, написао је Тадић у Спомен-књигу и са Драганом Ђиласом, градоначелником, обишао Гробље ослободиоцима Београда. 

„Велика слава и част свим ослободиоцима Београда”, написао је Шутановац у Спомен-књигу, док је Макаров навео: „Вечно памћење југословенским и совјетским војницима палим за ослобођење Београда”.

Венце у Алеји стрељаних родољуба на Новом гробљу и на Споменик совјетским ветеранима на Авали оставили су Зоран Костић и Мирослав Чучковић, чланови Градског већа Београда.

Пошту ослободиоцима главног града одали су и Александар Конузин, амбасадор Русије, представници амбасада Украјине, Белорусије и Азербејџана, Александар Антић, председник Скупштине града, представници Скупштине Србије и СУБНОР-а.