Стамбол капија

Од свих београдских капија, Стамбол капија је била најчвршће зидана. Налазила се између данашње зграде Народног позоришта и споменика кнезу Михаилу на Тргу Републике. Звали су је и спољна, јер је под истим именом постојала (и данас постоји) и унутрашња, у самој калемегданској тврђави.
Сва ондашња београдска варош била је опасана, од Саве до ушћа у Дунав, дубоким ровом и високим шанцем, у који су били усађени дебели храстови трупци, горе зашиљени. Кроз ту чврсту ограду у београдску варош се могло ући, и из ње изићи, на Сава капији (на Сави), на Видин капији (у дунавском крају), на Варош капији (од Велике цркве на југ), и на Стамбол капији.

Ова последња капија је била највећа, а у грађевинском погледу и најлепша. Име је добила по правцу који је заузимала – према Истанбулу. Била је озидана од тесаног камена и цигле, као какав градић, са тврдим сводовима поврх којих је био дебео слој земље, са пространим ходницима и просторијама за обитавање војника, који су ту стражарили. Имала је три пролаза: у средини велики за кола, а са страна по један мањи за пешаке. Врата су била од дебелих храстових греда, са прикованом јаком гвозденом оплатом на којој су се виделе улупљене рупе од куршума. Стамбол капију зидали су Аустријанци за време владавине северном Србијом 1718–1739. године, а легенда каже да је капију подигао Лаудон, који је изградио и ров око ширег подручја Београда назван Лаудонов шанац.

Преко тог рова, изнад воде, од врата Стамбол капије ка Теразијама, пружао се дрвени мост, 30-40 метара дугачак. Испред моста, од теразијске стране, био је велики брег нанесене земље, који је штитио мост и врата Стамбол капији од нападача.

Пут који је из Београда излазио на Стамбол капију преко моста, делио се одмах на два крака: један је ударао десно од насутог брега ка Теразијама, а други лево ка Палилули и Ташмајдану.

Коље, на које су Турци набијали Србе, било је пободено ван Стамбол капије и ван дрвеног моста, поред пута који води на Теразије.

Та тврда и страшна капија срушена је из темеља по заповести кнеза Михаила у пролеће 1866. године, а рушење је трајало месец дана. Најпре су срушена оба крила, затим средина и тврди сводови и унутрашњи стубови.

Данашња Стамбол капија на Калемегдану, некадашња "унутрашња", само именом подсећа на ову, срушену пре 140 година.