Нове снаге опозиције

Велики број наших медија имао је своје извештаче из Подгорице и посветио је доста простора недавним изборима у Црној Гори, али не може се рећи да је овај квантитет произвео одговарајући квалитет информација и анализа. Јер, као лајтмотив код свих се провлачила теза да је Ђукановић опет победио разједињену опозицију и да се заправо ништа није променило. И заиста, када се остане на старој матрици по којој постоје "Ђукановић" и "опозиција", онда то тако и изгледа, пошто је коалиција ДПС-СДП освојила преко 48 одсто гласова и са 41 послаником има натполовичну већину. Међутим, ако се зађе у суштину политичког процеса, јасно се уочава огромна промена и чињеница да на црногорској политичкој сцени после ових избора ништа више неће бити исто.

Суштина промене о којој говорим јесте управо разбијање досадашње матрице на основу које је ДПС могао да настави да влада још сто година. У двостраној подели у којој сте као опозицију имали једну неокомунистичку партију без јасног програма, кадрова и визије, која се невешто и не баш с пуним срцем залагала за очување заједнице са Србијом, иако јој је на челу био национални Црногорац, Ђукановићу је било изузетно лако да своју партију прикаже као носиоца реформских, европских и модернизацијских тенденција. Опстајање референдумске губитничке комбинације окупљене искључиво око негативног програма обарања режима била би највећа могућа грешка у овом тренутку, јер грађане ЦГ више не занимају негативни програми.

Тектонски поремећај који се са овим изборима десио јесте потпуна револуција која се одиграла на опозиционом простору и чије ће се далекосежне последице врло брзо видети. Довољно је подсетити се искуства Србије. Милошевићев режим је опстајао све док је имао опозицију каква му одговара. Било је потребно да се СРС декларише као власт, а СПО компромитује влашћу у Београду уз помоћ СПС-а па да се тек онда ослободи опозициони простор за јасан и конструктиван програм који су изнеле странке ДОС-а. У овом случају, ради се о силаску СНП-а са позиције једине релевантне опозиције. Разлози њиховог пораза леже како у непостојању програма за ове изборе, тако и у реално непостојећој потреби за том странком у будућој прекомпозицији политичке сцене. С једне стране, њихов програм је био да су они "грађанска странка", шта год то било и значило, и тиме су коначно показали да их не занима програм дефинисања интереса српске заједнице; с друге стране ЦЕДЕМ-ова истраживања су показала да је најпопуларнији политичар међу њиховим бирачима лидер Српске листе Андрија Мандић! То само говори да ће се процес одливања њихових бирача према Српској листи наставити.

Други значајан фактор промене јесте чињеница да су ови избори први пут на чело опозиције довели два млада човека који никада нису били комунисти. Нигде као у Црној Гори се није на кључним позицијама у комплету очувала некадашња комунистичка структура, како на власти тако и у опозицији. Тек сада су појавом Мандића и Медојевића почеле да се уздижу личности које се, између осталог, боре за окончање комунизма и његовог катастрофалног наслеђа у свим сегментима политичког и друштвеног живота.

За Србе у ЦГ ови избори представљају судбинску вододелницу и огроман успех. Срби су себе први пут препознали као јасан политички субјекат и током кампање стекли велико самопоуздање окупљајући се око јасног, конструктивног и препознатљивог политичког програма. Упркос опструкцијама са свих страна, не само да је Српска листа освојила бар 4-5 одсто гласова више од свих процена, већ је постала најјача опозициона групација. Симболичка снага ове чињенице је огромна. Не само што ће то дефинитивно ојачати даљи процес политичке хомогенизације српског народа у Црној Гори (на следећим изборима СНС ће већ моћи да рачуна на 20-30 одсто бирачког тела), већ ће Ђукановић морати да се носи са, по њега, поражавајућом чињеницом да му је лидер опозиције Србин (а не више Црногорац) и да сваки пут са Србином Андријом Мандићем мора да обави прве консултације око најважнијих државних питања ако буде хтео да макар симулира друштвени консензус. Овакав положај Српске листе даје јој стварни легитимитет да се залаже за конститутивност српског народа у Црној Гори. О њеној будућности много говори то што је Листа најбоље прошла у великим урбаним срединама, и што су је уочљиво највише подржали млади.

Веома је значајна и појава Медојевића као представника оног дела црногорског бирачког тела који жели нормалну, уређену државу и који тражи сарадњу са Србима. Одлично познавање суштине црногорског система и добар тим омогућиће овој странци да полако преузима делове ДПС-овог бирачког тела.

Трећа велика промена десила се у албанској популацији. На овим изборима је дебело потучен савезник режима Диношина ДУА, а власт у Улцињу и Тузима преузимају Бардијев ДСА, Албанска алтернатива и Форца. "Медени месец" је окончан, а ове нове снаге ће на далеко радикалнији начин покренути албанско питање у ЦГ. Све у свему, карте су измешане, опозиција постављена на реалне основе и игра тек почиње, што већ показује почетак уставне расправе.

Научни сарадник у Институту за европске студије