Немац увек са машном

Одело, кошуља и кравата за мушкарце, а за жене блејзер или костим… Као и свуда у свету, то је уобичајени начин облачења пословних људи и у Немачкој. Ипак, има и разлика, каже Дражен Бјелановић који ради у једној америчкој фирми у Немачкој. Американци су, тврди, опуштенији.

– Кошуља „тимберленд”, сомотске панталоне које нису ни фармерке, али ни одело и ципеле – тако се Американци облаче. И у Француској и Енглеској су доста опуштени и све зависи од ситуације. Правило за Енглеску је одело и кошуља, али без кравате. А Немци долазе на састанак искључиво у оделу, кошуљи и са краватом. Прилично су елегантни, али и помало уштогљени – каже наш саговорник.

Према једној упоредној студији о разликама у облачењу између САД и Немачке наводи се да су мање разлике у облачењу између пословних људи и младих, али да су старији Немци конзервативнији од Американаца који и са 70 година носе шортсеве, патике и бејзбол качкете. То је у Немачкој готово незамисливо. Али, наводи се, Немице често лети испод мајице не носе брустхалтере, што није случај у Америци.

Што се тиче ђачких униформи, оне нису обавезне, а и ако би школе то покушале да спроведу, сваки ученик би могао да се позове на немачки Основни закон и у њему загарантовано право на слободан развој личности. Школа може само да утврди смернице. Одлука о томе да ли ће се носити школска униформа ствар је слободног избора. Ђаци, наравно, бирају – да је не носе, пише „Дојче веле”.

У неким школама постоје правила о томе да одређена врста одеће не сме да се носи. На пример одећа фирме „Тор Штајнар“ на чијем се заштитном знаку налазе укрштене две руне које означавају слова „с“ и „т“ и које у таквој комбинацији подсећају на нацистичку свастику. Ношење одеће тог бренда забрањено је у Бундестагу, у парламенту покрајине Мекленбург – Предња Померанија, на више фудбалских стадиона, као и на Универзитету у Грајфсфалду након што се један од професора појавио на предавању у одећи коју обично носе десни екстремисти, каже портпарол тог универзитета Јан Месершмит.

„Ми смо формулисали једну општу клаузулу којом нису забрањене одређене марке одеће, него садржај нпр. натпис. Ношење одређене марке не значи аутоматски и слање неке поруке и то се мора додатно утврдити”, каже Месершмит.