Влада игра жмурке са ММФ-ом

Да ли ће произвођачи млека добити веће премије, полицајци бонусе, привредници субвенционисане кредите, факултети грејање, а најсиромашнији социјалну помоћ у највећој мери зависиће од тога да ли ће Међународни монетарни фонд бити спреман да „зажмури” на финансијску гимнастику Владе Републике Србије којом је прекројен буџет за ову годину.

Без обзира на то што су високи званичници ММФ-а истицали како апетити приликом ребаланса буџета не могу бити велики и да ће Србија морати да изабере приоритете, наша влада је, једним делом због веће инфлације, пронашла чаробну формулу по којој не да није морала да бира шта јој је прече него су листи жеља за већом потрошњом додати и још неки прохтеви.

Према процени Милојка Арсића, професора Економског факултета, судбина предложеног ребаланса зависиће од тога да ли ће преговарачима из Вашингтона бити важнији минус у каси изражен у процентима или у апсолутном износу.

– Било би боље да се предност да апсолутном износу којим се минус у каси ограничава на 120 милијарди динара – убеђен је Арсић.

А каква је разлика између ове две бројке најбоље је пре два дана за „Политику” објаснио Миладин Ковачевић, заменик директора Републичког завода за статистику. Подсећајући да је приликом креирања буџета за 2010. годину у обзир узета процена да ће инфлација бити шест одсто, а да ће економски раст ове године достићи 1,5 одсто, Ковачевић је објаснио да већи раст цена номинално доноси и више прихода у државну касу. Последично, то утиче на повећање бруто домаћег производа (БДП). Тако да није алхемија већ проста математика помогла нашој влади да уочи шесте рунде преговора са ММФ-ом повећа потрошњу, а минус у каси задржи на истом нивоу. Јер, разлика између планираних 4,8 одсто БДП-а и остварених 4,8 одсто већег БДП-а отвара и простор за већу потрошњу.

И професор Милојко Арсић, који је иначе и саветник премијера Мирка Цветковића, потврђује да већа инфлација, повећава бруто домаћи производ, али и буџетске приходе.

– Самим тим што се номинално остварује значајнији промет у трговини, јер је роба скупља, наплата пореза на додату вредност (ПДВ) је већа. Такође, слабљењем динара и приходи од царина на увоз су побољшани – објашњава Арсић како се номинално повећавају приходи у буџету.

Он додаје и да је питање колико је фискална политика утицала да Србија има већу инфлацију него регион, иако су климатски и неки спољни ефекти били исти. Одговор је, каже, у значајнијем расту домаће тражње у Србији него код суседа, што је последица подстицајних мера које је влада примењивала. При том, Арсић не мисли да је то кривица министарке финансија Диане Драгутиновић, већ пре Владе Србије, јер увек када је власт састављена од коалиција онда се приоритети расплињавају, па су самим тим и захтеви за потрошњу већи.

Док у надлежном Министарству финансија ову тему не желе да коментаришу, да инфлација има ефекат на буџет, потврђује и професор Јуриј Бајец, такође премијеров саветник. 

– Наравно, номинално гледано, увек када дође до инфлације веће него што је очекивано, долази и до неког већег прилива пара у буџет. У том смислу се ствара извесни додатни динарски приход. А с друге стране, никада се не потроши цео буџет онако како је то планирано. Тако да се и прерасподелом тих непотрошених средства један део новца ослобађа за трошење у друге сврхе. Најзад, ми ћемо у преговорима са Међународним монетарним фондом видети какво је њихово виђење ситуације. Да ли је процена раста од 1,5 одсто БДП-а и даље на столу или постоји наговештај да би то могло бити нешто боље. То много значи. Немојте да заборавите да један одсто БДП-а износи око 300 милиона евра и да у том смислу није свеједно како ће се ствари одвијати – објашњава Бајец.

Аница Николић

----------------------------------------------

НБС: инфлација – савезник на кратак рок

Какав је и да ли је инфлација савезник државној каси објашњавају и у Народној банци Србије, чији је (по Закону о НБС) основни циљ стабилност цена.

– У кратком року, у одређеној мери повећава се буџетски приход по основу раста пореске основице, али у средњем року има супротан ефекат, јер сувише висока инфлација смањује реалну тражњу и привредни раст и тиме негативно утиче и на реалне буџетске приходе – кажу у НБС.

Имајући у виду да је чак 93 одсто буџетских прихода у динарима, а да се највећи део динарских прихода (52 процента) односи на приходе од ПДВ-а, чија је основица највећим делом роба широке потрошње, пораст инфлације ће у кратком року директно утицати на повећање буџетских прихода. У централној банци предвиђају и да ће друге категорије буџетских прихода – по основу пореза на добит и доходак грађана, непорески приходи и акцизе у случају више инфлације постепено бити повећавани, иако можда нижом стопом раста.

– На средњи рок, међутим, ситуација је супротна. Услед раста цена долази до пада тражње, као и смањивања штедње, а тиме и инвестиција. Јер, инфлација обезвређује и дохотке и штедњу. У крајњој инстанци висока инфлација се негативно одражава на реалну тражњу, штедњу и инвестиције, односно на привредни раст у целини, а то значи да ће и реални буџетски приходи бити нижи. Стога је битно да мере које предузима НБС, и са тиме усклађена фискална политика, воде ниској и стабилној стопи инфлације – објашњавају у централној банци.

А. Н.